Породична шетња, која ће се одржати у Београду 12. септембра, жели да прерасте и у велику друштвену иницијативу и покрет који ће бити брана све већим насртајима на најважнију институцију друштва ПОРОДИЦУ! А ко то напада породицу?
»Спасиоци», оличени у делегацији Међународног монетарног фонда су стигли да нам „помогну“ у превазилажењу кризе, у коју смо овако дубоко загазили управо захваљујући разним „експертима“ које су нам сами делегирали и тако што се као једна од мера рационализације и уштеда препоручује се изједначавање мушког и женског радног стажа. Шта то значи? Према овом предлогу и мушкарци и жене, да би отишли у пензију, мораће да имају навршених 65 година живота или/и 40 година радног стажа! Оправдање за овакво становиште, наравно, проналази се у универзалној причи о равноправности полова!
Назовите ме мушким шовинистом, али ја жене сматрам нежнијим полом и свакако да мора постојати њихов повлашћен положај друштву! Бездушни „експерти“ ,то је бар очигледно, у женама не виде фигуру мајке већ само прост статистички податак који треба кориговати и на тај начин „закрпити“ неку од рупа у буџету! У току свога раднога века нормално је да жена рађа, а рад у другом стању свакако се може сврстати под рад који заслужује бенефицирани радни стаж. Треба узети у обзир и то да су се прве жене које су се побуниле против послодаваца, а због којих данас свет слави 7. март, залагале за побољшање услова рада, а између осталог и за одсуство са посла без последица у току трудноће. Данашњи капиталци су борбу са женама извели много пажљивије, сервирали су им годинама управо причу о изједначавању са мушкарацима. Тако је дошло до тога да је данас женама нормалније да не траже своја права од пристајања на услове о трудноћи, односно не остајању у тзв. другом стању у одређеном року.
Данас када је бела куга највећа болест у Србији (а и шире), свакако не би требало жене додатно оптерећивати, већ им треба дати макар минималан подстицај и заштиту како би се могле остварити као мајке!