Dirljiv i emotivni govor namenjen preminulom Predragu Miloševiću Karasiju

Predrag Milošević Karasi sahranjen je 17. aprila 2017. godine. Porodica, prijatelji, kolege i mnogobrojni meštani opštine Sečanj i ljudi iz celog regiona oprostili  su se od njega.

Zamenik predsednika opštine Sečanj, Predrag Rađenović napisao je i pročitao dirljiv govor koji je rasplakao mnoge. Tekst prenosimo u celosti:

“Zvao sam te, što se ne javljaš?

Tako mi je uglavnom počinjao dan, tvojim pozivom…

Ne, nema poziva, tišina, tajac…

Ipak zvoni, ali nisi ti… Darko zove, a i ko bi drugi. Znam da si bolan i da ne možeš…

Hristos Voskrese, očekujem na Uskrs, jutrom…

Umro je predsednik, kaže, šok, neverica, tajac, tišina i muk…

Opraštanje nikad nije lako, a opraštati se od prijatelja, brata, druga, naći reči utehe za ženu, kuma, brata, majku.  Nemoguće je,  jer takvih reči nema, ne postoje, i nikad ih ni biti neće…

I kako sad da se oprostim od tebe, kad ne mogu, neću i ne želim, a znam da moram i probaću, jer to ti zaslužuješ…

Danas se opraštamo od čoveka , velikog, nesvakidašnjeg, koji je živeo i koga više nema… Opraštamo se od posebnog boema, kafanskog čoveka, prve linije šanka koji nam ode, prekoredno, prebrzo, protiv svih pravila…

Zvoni mi telefon, svako jutro počinje tvojim pozivom i veče se završava isto…

Ej Peđa, znaš kakav mi je bio dan…

U 9 sam jutros bio u Ustavnom sudu sa kumom Dragoljubom popio rakiju, da vidim ima li šanse da pomognemo onom. U pola 11 u ambasadi Amerike popio kavu sa ambasadorkom, da vidim za vizu za onog tvog iz Krajišnika.  U 12 u Ministarstvu za kapitalna ulaganja, sa ministrom na 5 min da vidim za puteve. U 2 u Novom Sadu u pokrajinskoj Vladi sa predsednikom, za autobuse… I tu sam potegao jednu… U pola pet u Sečnju na centru, zaustavi me Ivo cigan da ga častim pivom, i bogami sam i sa njim, ispred prodavnice…

Neverovatna životna energija, snaga volja, pričati sa doktorima, sudijama, glumcima, biti u visokom društvu uvek sa stilom, a isto tako i sa običnim ljudima, radnicima, paorima, decom. Uvek sa osmehom, spremnim na šalu i svakom pomoći, dati, učiniti, saslušati, primiti, ugositi, dočekati, počastiti, pokloniti,  jesu samo pobrojane reči, a treba ih ostvariti,  a veliko srce Karasijevo je sve to moglo i htelo, i sa zadovoljstvom činilo, svima bez rezerve…

Svakom stići na veselje, na krštenje, na svadbu, rođendan… Pa u tuzi, na saučešće, od srca, bez foliranja, šmekerski, odmereno… U držanju gospodin, ništa promaći ne može, mora biti u fulu, najbolje, uvek prvi pobednik, dajte gasa, a u duši dečak, bez loše misli, čist kao što to dete malo bude…

Sport, strast, ići na pobedu, stići na svaku utakmicu… Adrenalin, to ga je pokretalo i teralo napred, brzo, brže kao da sutra ne postoji…

Pratio je sve utakmice, a posebna ljubav su bili Bilećanin i njegova Hercegovina… Oduvek iz svog džepa bez rezerve, još od mladalačkih dana… Biti uz Kud-ove, pomoći deci da otputuju, otići sa njima… Drvar, Maribor, Krakov, Pariz,  pa malo li je,  a u Hercegovinu u Trebinje i svoju Bileću, Rioce Pađene kod Dragana pod Moskom u Formulu…

Leti leti moj bijeli golube, pozdravi mi tamo i brata i đeda…

Došli su ti svi danas da poslednji put pozdrave tebe, brate moj…

Kafana, omiljena muška ustanova, druženje, priča, igra svuda je ista, osim tamo gde bi on bio prisutan… Ne daj ti Bože platiti mu nešto, samo tad se ljuti i ode…

Uporan, trvdoglav, po svom, samo tako ili nikako… Za sve vremena snage razumevanja, pomoći, osim sebi samom…

Posao isto tako, tvrdoglavo do krajnosti…

Ostaju putevi: Samoš, Neuzina, Boka, Šurjan, Sečanj, Jaša granica…. Malo je ostalo da sve mesne zajednice završimo, novi most, nasipi, autobusi za prevoz dece i sportista, renovirane škole, to se vidi i ostaje…

Pravi ljudi, čestiti, razumni to vide, a zli u svemu traže mane  i nipodaštavaju i zanemaruju prave vrednosti… Na obraz im, kakve su im misli, takav im je život…

Danas ovde, ovaj skup govori o čoveku koji je postojao, živeo i umro…

O vrednosti, ljudstvu, čovečnosti i veličini…

Danas opština Sečanj ispraća, predsednika, prijatelja, brata, kuma, druga, muža, strika, sina… Za to nema reči utehe, ima samo ljudskog saosećanja…

Uteha je da je živeo život punim plućima, uživao u životu na svoj način i svojim izborom, a o izboru dana smrti mnogi bi poželeli da ih Bog na Uskrs primi, ali to je Božiji izbor, i on kaže koga će i kad, svakog po zaslugama…

Sada si ti na nebu, tvoj Kole te čeka da zajedno otpevate ima jedan kućerak u Sečnju… A mi što ostajemo, čuvaćemo te od zaborava, prizivati u sećanjima, i truditi da te nikad ne zaboravimo…

Brate moj, neka ti je laka crna zemlja i večno hvala i slava…”.

Izvor: TV Santos

Možda vam se sviđa i Više od autora

Komentari

Učitavanje...

Dirljiv i emotivni govor namenjen preminulom Predragu Miloševiću Karasiju

od Naša Mala Redakcija vreme za čitanje: 4 min