ODLAZAK JAŠINSKOG BOBEKA

U Jaši Tomić je u 91. godini života preminuo Boško Petrov, čovek koji je ceo svoj život bio posvećen najvažnijoj sporednoj stvari na svetu – fudbalu. Za Boška je fudbal bio igra kojoj je poklonio svoje biće, poklonio svoju mladost, svoj život. Zapravo, za Boška je fudbal bio više od igre, on je za njega bio smisao života. Valjda zbog tog nesebičnog davanja u ime ljubavi ime Boška Petrova će trajno ostati zabeleženo zlatnim slovima u sportskoj antologiji Jaše Tomić, ali i ne samo tog mesta.

Igrao je u Dinamu iz Pančeva, zrenjaninskom Proleteru, Spartaku iz Subotice. Trenirali su ga Moša Marjanović i Bane Sekulić. Igrao je protiv Bobeka, Čajkovskog, Boškova, Veselinovića, Barbarića. Saigrači su mu bili Ognjanov, Takač, Jakovetić…Bilo je to vreme kada se na našim terenima igrao “romantičarski” fudbal. Bilo je to vreme kada se fudbal igrao zarad ljubavi, a ne zarad novca i bogatstva. Imao je Boško njegovu čuvenu fintu kojom je u očaj dovodio njegove čuvare. Zbog te finte nazivali su ga “jašinski Bobek”. Međutim, gde god je igrao on je jednako u mislima bio okrenut Jaši, mestu gde je započeo i završio igračku karijeru. Jaša Tomić je Bošku Petrovu u isto vreme bila i sreća i usud. Voleo je fudbal, ali generalno iznad svega je voleo sport. Zbog toga je često umeo da mladićima uputi savet da se bave sportom jer je duboko verovao da sport održava zdrav duh u telu, da može čoveka da učini boljim i kvalitetnijim. Igračku karijeru je završio u 42 godini života kada se posvetio radu u FK Radnički. Kod njega su prve fudbalske korake ka uspehu učili Stevan Samatović i njegov brat Baja, Raka Drašković, Borko Kovač, Coban i mnogi drugi. Neki od onih koje je Boško učio fudbalu postali su poznati fudbaleri u bivšoj Jugoslaviji. Često je umeo igračima da kaže da je ljubav prema fudbalu važna, ali da je neuporedivo važnija čvrsta volja, uporan rad i jaka disciplina. Kada smo ga jednom pitali da li bi se, kada bi se ponovo rodio, ponovo bavio fudbalom odgovorio je kao iz topa – Ih, samo kad bih mogao…

Čovek može da pobedi protivnika, može da pobedi i bolest ali, vreme ne može da pobedi. Uspevao je Boško da u svom životu ostvari mnoge važne pobede ali, pobedu nad vremenom nije. Vreme je pobedilo njega i Boško je toga bio svestan. Otišao je čovek za kojeg se sigurno može reći da je bio fudbalski, sportski simbol Jaše Tomić. Ostaje tom mestu i njegovim meštanima da taj simbol pokušaju da spasu od zaborava. Boško je tako nešto zaslužio.

NMR Info