Kraj Prvog svetskog rata!

Posle gotovo jednog veka od poraza, Nemačka plaća poslednju ratu ratne odštete predviđene Versajskim ugovorom
Nije šala jer će 92 godine pošto je oružje utihnulo Nemačka dotle isplatiti poslednju ratu ratne odštete koju su joj, kao pobeđenoj strani u sukobu, sile Antante nametnule kroz sporazum u Versaju.

Poslednji čin jednog od najvećih sukoba u istoriji čovečanstva – Prvog svetskog ili takozvanog Velikog rata – dogodiće se u nedelju, 3. oktobra, gotovo jedan vek pošto je ispaljen poslednji metak, podseća londonski „Telegraf”.

Tog dana, istovremeno i na 20. godišnjicu ujedinjenja Zapadne i Istočne Nemačke, Berlin će platiti poslednju ratu reparacija u iznosu od skoro 70 miliona evra, čime će u potpunosti biti otpisan dug koji je „visio” nad Nemačkom još od 1919. od trenutka kada je ozvaničen Versajski mirovni sporazum.

„U nedelju, poslednji dug biće plaćen i Prvi svetski rat biće konačno, u finansijskom pogledu, okončan za Nemačku”, piše najtiražniji nemački list „Bild”.

Nemačka je posle poraza bila primorana da plati izuzetno visoku reparaciju u vidu „kompenzacija za ratom uništene Belgiju i Francusku”, ali i kao pokriće troškova vođenja rata koje su imale zemlje Antante.

Sile pobednice, predvođene Francuskom i Britanijom, nametnule su poraženom Carstvu da plati 226 milijardi zlatnih maraka, da bi taj iznos tokom naredne decenije bio smanjen na 132 milijarde (oko 300 milijardi evra u današnjem iznosu) koje je trebalo da budu isplaćene u narednih 59 godina.

Pokazalo se da je suma bila previsoka za „iznurenu naciju” koja je bila dodatno iritirana insistiranjem saveznika da Nemačka bude ta koja će na sebe preuzeti svu odgovornost za izbijanje Prvog svetskog rata i za sva razaranja koja su se dogodila tokom četvorogodišnjeg sukoba, navodi „Špigl”.

„To je, u krajnjem slučaju, dovelo naciste na vlast”, smatra nemački istoričar Gerd Krumajh. „Ključni faktor u pozadini Hitlerovog osvajanja vlasti je njegovo obećanje da će na kraju on pobediti u novom ratu, da će ispraviti svu nepravdu i poništiti ovaj sporazum. Poznato je da je u Nemačkoj dvadesetih godina prošlog veka preovladavalo osećanje frustracije – sukob koji je odneo dva miliona života… činio se kao uzaludan i mi smo za sve to bili krivi?

Isplate reparacija sve su dodatno zakomplikovale. Ne samo da je Nemačka snosila moralnu krivicu, već je trebala da plati ogromnu sumu, koja je za mnoge ljude bile nečuvena”, istakao je Krumajh.

Konačno, Vajmarska republika, nastala na razvalinama poraženog Nemačkog carstva, prestala je 1931. da plaća odštetu zbog teške krize u kojoj se država našla usled Velike depresije. Nakon što su Adolf Hitler i nacisti došli na vlast januara 1933. isplata je potpuno obustavljena.

Takva situacija održala se sve do 1953, do trenutka kada je kancelar Konrad Adenauer na međunarodnoj konferenciji u Londonu u ime Zapadne Nemačke pristao da izmiri sve obaveze države iz vremena pre Drugog svetskog rata.

U skladu sa tadašnjim dogovorom, Nemačkoj je bilo dozvoljeno da oko 125 miliona evra prispelih kamata isplati tek pošto se ujedini. I zaista, nakon što je Berlinski zid srušen, a dve Nemačke ujedinjene 3. oktobra 1990, zajednička država počela je sa isplatom duga, da bi poslednja rata upravo sada dospela na naplatu.
R. Škorić – Politika