Kafane inspiracija velikih slikara

Izložba „Majstori banatskog slikarstva od 18. do 20. veka” biće otvorena u utorak, 30. avgusta, u Domu Vojske Srbije u Beogradu
Postavljanje izložbe „Majstori banatskog slikarstva od 18. do 20. veka” je pri kraju i ona će biti otvorena u utorak, 30. avgusta, u Domu Vojske Srbije u Beogradu. Slike se nalaze u fondu Narodnog muzeja Zrenjanin i svedoče da su Banaćani kroz tri veka srpskom slikarstvu stvorili ogromnu kulturnu vrednost.

Tačno pre jednog veka – 1911. nastala je poznata slika „Veseli Banaćani” Stevana Aleksića iz Modoša, današnjeg mesta Jaša Tomić na srpsko-rumunskoj granici, a njen nastanak veže se za delo Uroša Predića „Vesela braća”. Kada se Predić, bard srpskog akademskog realizma, vratio u rodni Orlovat, selo pored tadašnjeg Bečkereka, jer mu je obolela majka, nije mu se sviđala jedna svakodnevna pojava. Naime, naročito kada prispe nova rakija, ili u vreme svinjokolja, pripiti Orlovaćani su bauljali seoskim sokacima i često završavali s licem u blatu. Po njegovoj ličnoj tvrdnji, trezveni slikar je odlučio da naslika jedan od svakodnevnih prizora ne bi li se njegove komšije malo postidele i prestale da preteruju u piću. Međutim, kada je kroz neko vreme svratio u seosku kafanu – imao je šta da vidi. Na stolu je bila njegova slika odštampana na nekakvoj reklami, a gosti su se na njoj prepoznavali i ismevali svoj mentalitet. Slika je izazvala veliko slavlje i bila je glavni razlog što tog dana u punoj kafani niko nije ostao trezan. Izuzev umetnika koji se uzalud ponadao da bi njegovo delo moglo da utiče vaspitno.

Kako je pisao Čeda Ćosić pre 34 godine u „Politici”, pomenuta slika je bila povod da na istu temu nastane još jedna. Veleposednik Jovan Jagodić je početkom prošlog veka boravio u Beču gde je video kako se tamošnja vlastela divi Predićevoj slici. Obećao je da će, kada drugi put dođe, na istu temu doneti još bolje delo. Optimista je bio zbog toga jer je bio mecena Stevanu Aleksiću (1876–1923) jednom od najznačajnijih srpskih slikara s početka dvadesetog veka. Stevan Aleksić je odmah poslušao Jagodića, otišao u kafanu i poručio nekoliko litara vina za goste. Nije mu mnogo trebalo da dobije inspiraciju. Tako je nastala slika „Veseli Banaćani”.

Slikanjem su se bavili i njegov deda Nikola Aleksić i otac Dušan. Stevan je studirao likovnu akademiju u Minhenu kod profesora Nikolasa Gizisa, a tokom skoro tri decenije stvaralačkog rada naslikao je preko dve stotine štafelajnih slika, a radio je i u skoro trideset hramova na oslikavanju ikonostasa, zidnim slikama i popravljanju radova svog dede. Stilski njegovo slikarstvo pripada minhenskoj slikarskoj školi, njenom realističkom toku i vezano je za simbolizam, čime se svrstava u evropske umetničke tokove.

Pored Predića i Aleksića među 33 slike zrenjaninskog muzeja Beograđani će moći da vide majstore banatskog slikarstva od prvih putujućih ikonopisaca, preko predstavnika klasicizma, bidermajera i romantizma sve do modernista. Tu su: Konstantin Danil, Đura Jakšić, Aleksandar Sekulić, Tivadar Vanjek… Takođe, izložbu čine i retko izlagana dela poput onih Petera Šnajdera ili Stojana Trumića.

Autorka izložbe, koja će u beogradskom Domu Vojske trajati do 1. oktobra, istoričar umetnosti Olivera Skoko, kustos Narodnog muzeja Zrenjanin, veli da se druga polovina 19. i početak 20. veka smatraju najplodnijim periodom banatskog slikarstva, kada tadašnji Veliki Bečkerek, odnosno današnji Zrenjanin, postaje živo umetničko središte intenzivnih kulturnih dešavanja.

– Nakon školovanja u Beču, Minhenu i Pešti mnogi se slikari vraćaju u rodni grad, otvaraju se prvi slikarski ateljei, priređuju prve izložbe, rađaju se ideje o pokretanju likovnih kolonija, formiraju se i prve umetničke grupe, kaže autorka izložbe, naglašavajući da likovna zbirka Narodnog muzeja Zrenjanin ulazi u red najznačajnijih vojvođanskih umetničkih kolekcija a dela Konstantina Danila, Stevana Aleksića i Uroša Predića su neizostavna u proučavanju i sagledavanju celokupne istorije srpskog slikarstva.

Narodni muzej Zrenjanin ove godine obeležava sto godina od kako je 1911. godine u Velikom Bečkereku otvoren muzej Torontalske županije.

Đ. Đukić – Politika