Prvomajski uranak

(Sedi sa mnom, popij pivo)

Obesmisleni prvomajski uranak, očekuje se gužva na putevima, danima unazad
se kosi trava na sve strane, svi su u poslu i užurbani.
Mobing na poslu zaboravljen na jedan dan, a nama koji ne radimo data je prilika da uranimo iliti ustanemo i vidimo kako jutro zaista izgleda.
Ko nam je kriv? Lenji smo, zato ne radimo.
Dobro, može to i tako da se kaže.
Omladina skrenula s puta (za koji su nas vaspitavali roditelji, a koji je iščezao još pre par decenija, pa sada lutamo kao magarci u magli, tražeći ga).
Elem, prekovremeni rad koji se ne plaća, babina i dedina penzija i prodaja garderobe koja nam ne treba pomoći će da proslavimo par dana kao ljudi.
Meso, pivo, muzika, društvo, cigarete, pa neka ide svakodnevica u roštiljski dim.
Ne znam kako je bilo pre.
U stvari znam, ali se pretvaram da ne znam, jer svaka pomisao na to da su plate bile redovne, da je postojao topli obrok i trinaesta plata meni izazove blagi srčani udar. Ne znam kako vama.
Sve izgleda razuzdano na par dana, kamperi razvlače pečeno pile po prirodi, a neki ostavljaju limenke ili kese od grickalica, bacaju da ,,voda nosi u zaborav“,
Ne kritikujem, ne pada mi na pamet, nisu u pitanju ljudi, u pitanju je sistemsko uništavanje radnih mesta zbog popločavanja i ojačavanja ekonomske strukture.
Gde nema para nema ni krize.
Znate one raspuste koje vam škole poklone, pa ih posle odrađujete subotom?
Tako mu ga dođe ovaj uranak.
Odrađuješ ga (ako radiš) tri mesec unapred i tri meseca nakon prokletinje (tako ga nazivamo kad prođe).
A sećam se dobro da se nekada na taj dan otklanjao stres prouzrokovan napornim radom.
Danas je malo drugačija slika. Otklanja se stres prouzrokovan nemaštinom i besposlicom.
Daj da pijem, pa makar posle preminuo jer neću imati ni hleba.
No, da ne mračim.
Lepo proslavite, najedite se, napijte se, skupite, trebaće vam.
Posle ćemo svi zajedno da nastavimo sa svojim životima, kunući sudbu kletu i majku državu.

J.P.