Zašto kasni adaptacija stacionara za stare u Jaši Tomiću

Zakupac bivše bolnice uz granicu spreman da zbrinjava stara lica, ali je sve pare namenjene adaptaciji zgrada koje niko neće potrošio za dozvole

Jaša Tomić – Napuštena zgrada bolnice u Jaši Tomiću, pograničnoj varošici i nekada centru sreza smeštenog uz granicu sa Rumunijom, još nije u funkciji iako je to najavljeno pre tri meseca.

Očekivalo se da će njeni paviljoni koji se nalaze u stoletnoj šumi nakon što su dati u zakup konačno biti popunjeni, ali je zakupac zapao u probleme i pitanje je da li će istrajati u nameri da bivšu bolnicu pretvori u savremeni starački dom.

Bolnica je podignuta 1896. za vreme Austrougarske, a služila je kao sanatorijum za psihičke bolesnike i obolele od trahoma. Posle Drugog svetskog rata specijalizovana je za lečenje pluća, a u sastavu zrenjaninske bolnice „Dr Vasa Savić” je od 1968. godine. Zbog sve manjeg broja bolesnika, ali i manje novca namenjenog za skupo održavanje nepopunjenih kapaciteta, nadležni sekretarijat je 2014. ugasio bolnicu.

To je naišlo na protivljenje žitelja Jaše čiji je ona bila sinonim, ali nije bio zanemarljiv ni njen ekonomski značaj, jer je ovde iz lokalne sredine stalno bilo zaposleno 20–30 ljudi.

Treba reći da je u međuvremenu u adaptaciju paviljona i kuhinje uložen znatan novac, uglavnom iz donacija koje je u Italiji sakupio tamošnji Crveni krst. Spominjalo se više od 300.000 evra. To je bio glavni argument onih koji su zahtevali da se bolnica sačuva, ali su bili i ubedljivi argumenti iz centrale, to jest rukovodstva bolnice „Dr Vasa Savić”da je rad detašmana u Jaši neisplativ.

Bolnica je ugašena, a krajem prošle godine doneta je odluka da se zgrade iznajme onom ko bi bio spreman da tu započne privatni biznis. Odlučeno je da se prostorije izdaju u zakup radi pružanja usluga domskog smeštaja odraslih i iznemoglih osoba. U zakup na deset godina ponuđena su tri paviljona, kuhinja i vešeraj, ukupne površine 1.164 kvadratna metra. Na javnom konkursu bivšu bolnicu dobio je Mile Mišković, biznismen iz Jaše Tomića koji za zakup mesečno plaća 600 evra.

– Naišao sam na probleme jer sam novac koji sam namenio za adaptaciju potrošio za prikupljanje potrebne dokumentacije za otvaranje ustanove za smeštaj starih osoba. Nisam mogao ni da pretpostavim koje su sve dozvole potrebne, a da ne govorim o sredstvima koja se moraju uložiti da bi se prilagodili traženi uslovi. Računao sam i na podršku državnih institucija, jer društvu treba da je stalo da zbrine tu najugroženiju populaciju – kaže Mišković. Dodaje i da je bolnica poprilično devastirana, jer vlasnik nije imao organizovanu čuvarsku službu, nakon što je prestala sa radom.

On ističe da će ipak istrajati i trenutno čeka na obećanu pozajmicu od privatnih lica, jer ni jedna finansijska kuća neće da uloži ni dinar. – Još uvek sam ubeđen da će ovaj posao da ide samo treba da se uhoda – kaže Mišković ističući da računa i sa klijentelom iz Rumunije jer je stacionar u blizini graničnog prelaza.

Autor: Đuro Đukić – Poliika