Пред празнична атмосфера појачана заглушујућом буком која се подигла око укидања виза за земље Европске Уније (додуше крње, али зато појачане Исландом и Швајцарском) као наводно животно најважнијом ствари у Србији, у потпуности је у други план ставила за Србију одиста много важнију ствар, а то је енергетски споразум са Руском Федерацијом!
Читава прича око беле шенген листе и нашег слободног шврљања по европским шопинг моловима одиста лепо звучи, а неке враћа и у она „стара добра времена“ када се по једне фармерке ишло у Трст (слично као што их је она ритуална вожња фића у Крагујевцу пред претходне изборе подсетила да нам се ето можда и враћа „идила“ комунистичке безбригије). Али за разлику од тих и таквих сањача лагодног живота на страним донацијама, сви ми који смо предани раду (а рад је једна од кључних тековина европске цивилизације) размишљамо од чега ће ово друштво да живи у наредном периоду?!
Да би се на ово питање одговорило, онда се мора одговорити на питање свих питања, а то је на који начин ће се обезбедити енергетска стабилност пошто је то кључна претпоставка одрживог развоја сваког, па и српског друштва! Имајући ово у виду, остаје нејасно како се није посветило макар мало пажње најави бугарског министра за економију, енергију и туризам, Трајча Трајкова, да Бугарска подржава руску иницијативу за дуплирањe капацитета Јужног тока! Удвостручавања капацитета Јужног тока у Бугарској, сасвим логично, изазваће исти или сличан ефекат и у Србији, а то је већ јасна и недвосмислена корист за државу Србију и то изражена у чврстој валути, за разлику од ове белошенгенске која је више једна апстрактна категорија!
Неопходност сарадње са Русијом потврдиле су нам и наже бивше „братске“ државе, Словенија и Хрватска, које су до последњег тренутка остале привржене својим западним пријатељима и нису желели да уђу у руски пројекат гасовода. Међутим сада када је и дефинитивно да су пројекти попут Набука на јако дугачком штапу, ове две земље су пожуриле да се прикључе победничком и једино логичном пројекту! Словенији је то и успело, обзиром да је пре неких месец дана потписан споразум о енергетској сарадњи Русије и Словеније (што опет није пуно помињано у нашој јавности иако нам директно иде у корист). Хрватско прикључење ће пак ићи доста теже, јер како је саопштено хрватском председнику, Стјепану Месићу (који је у званичној посети Русији), држава Русија пре било каквих разговора очекује да Нафтној индустрији Србије буде враћена велика имовина која се налази у Хрватској и коју је ова држава узурпирала. Реч је наиме о делу нафтовода, бројним одмаралиштима на хрватском приморју, као и о бензинским станицама широм Хрватске. Подсећања ради, држава Србија овакав захтев није озбиљно постављала ни када је била стопостотни власник НИС-а, а ни сада када је мањински партнер не подржава ову руску иницијативу на прави начин, иако на то има велико право, чак и обавезу!
Делује парадоксално, али опет су Руси више Срби од нас самих, иако су нас већ неколико пута упозорили да они одиста не могу бити „већи Срби од самих Срба“!
Мирослав Паровић