Dopisnica iz Varoši Crne, murgaste, bele, mirišu i odišu sećanjem na neke davne dane. Ali, da li davne? I sada vidim bosonogog dečaka, uspentranog na vrh duda kako halapljivo i sa zanosom bere dozrele dudinje, uživajući svim svojim čulima. A dud ogroman, široke krošnje, u starom kafanskom dvorištu, tik pored kuglane, na čijoj traci su...
Dopisnica iz Varoši Korzo, ta skoro zaboravljena a tako očaravajuća reč,vraća mi se u sećanje kao eho jedne mladosti. Ej, mladosti, koja se otapa kao grudva snega na martovskom bledom, proletnjem suncu. Varošani, kao i oni u većim gradovima su imali izgrađene navike i običaje kojih su se strogo pridržavali. Sam glavni Sokak, sa svojim...
Dopisnica iz Varoši Moja Varoš, je bila prepuna neobičnih ljudi, raznih zanimanja. Odisala je neobičnošću. Bilo je gospode, umetnika, zanatlija, slikara, mudrih paora i boema. Jednog hladnog snežnog, decembarskog jutra, ćuk je oćukao početak novog života a sova je upravo završavala svoj noćni dnevnik, ja sam udahnuo prvi promrzli iskričavi vazduh i nasmejao se svetlucavim...
Dopisnica iz Varoši Jun , ili lipanj je uvek prinosio rajske mirise lipa, u čijim krošnjama, slavuj opijen nektarom, po vascelu noć šalje svoje heruvimske melodije od romansi do elegije. U Varoši je bilo zasađeno bezbroj lipa na gotovo svim značajnijim lokacijama. U krugu bolnice, da ocvalim i bledim štićenicima vrati bar na tren radost...
Prvi poljupci, prve ljubavi Postoje sećanja koja volimo i sećanja koja nas vole. Sećanja koja su nastala iz ljubavi i sećanja od kojih ljubav nastaje. Postoje sećanja zaljubljenih i zaljubljena sećanja. Sva ova sećanja u nama, ponekad, postaju istovetna i u njima se na jedan veličanstven način neki naši događaji i doživljaji nastavljaju i traju...
Ključari naših srca Nekada je, ne baš tako davno, na ovom brdovitom Balkanu postojala država koja se zvala SFRJ. U toj državi su bili štampani geografski atlasi u kojima su među mnoštvom strana postojale stranice na kojima su bile ucrtane sličice koje su označavale po čemu se određeno mesto prepoznavalo, po čemu je bilo poznato....
Trag zvezdane prašine Zahvaljujući sećanjima danas sasvim sigurno mogu da tvrdim, ne bojeći se greške i svoje lucidnosti, da je Jaša imala prozore koji mame, zidove koji čuvaju tajne, tavanice prepune zvezda, slike na zidu i senku meseca koji prede. Imala je Jaša svoj ringišpil sna, zvižduk vozova i dečje glasove, muziku koju smo preboleli...
Pečat pripadnosti jednom vremenu Da bi smo se prisetili nečeg što više nema, nečeg što više ne postoji, dovoljno je čista srca zažmuriti i u sebi probuditi usnula sećanja koja će se, gle čuda, odjednom pojaviti i vratiti nas u neko davno vreme, vreme koje smo zaboravili da smo nekada živeli. Ta probuđena sećanja u...