Glancanje biografije
[url=https://www.jasatomic.org/30072006/berlin1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/30072006/berlin1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Nedelja, 30. Jul 2006.
Nebo nad Berlinom
BERLIN, jula – Kao da je u tome tragika njihove sudbine: i najuspešnije lidere samo smrt može da spasi od, kad vreme do?e, neumitnog poraza. Pobednici naj?eš?e nisu bolji, ali je na njihovoj strani nepredvidljivo raspoloženje bira?a i naroda koji, kao ?udljiva reka, jednostavno krene drugim tokom.
Velikog Vilija Branta je sa trona oterala, u ?asu kada je, zbog svoje ?uvene „isto?ne politike” sticao ugled u svetu i priznanja, kakva nije imao nijedan nema?ki kancelar ni pre ni posle njega (Nobelova nagrada za mir, izme?u ostalog), banalna špijunska afera: jedan od njegovih saradnika, Ginter Gijom, nedopustivo zakasnelo je otkriven kao agent famozne isto?nonema?ke tajne policije Štazi.
Taman kad je poverovao da je ve?it – vladao je punih šesnaest godina – Helmutu Kolu je poraz naneo Gerhard Šreder, iako se na listi onih koji su to pre njega uzalud pokušavali da ostvare nalazilo zvu?nijih imena i potencijalno boljih kandidata.
Astronomski honorari
On sam je nepromišljeno utr?ao u sopstveni poraz. Raspisao je izbore pre roka o?igledno previše veruju?i demoskopima. Njegove li?ne politi?ke akcije kotirale su se (daleko) bolje nego one Angele Merkel, protiv koje je, ?inilo se, bilo sve: žena, bez velikog politi?kog iskustva, i to sa isto?ne strane.
Merkelova danas sedi na tronu, a Šreder piše memoare i, kao toliki njegovi prethodnici, pokušava da naknadno dobije izgubljene bitke.
Pre nego što je umo?io pero u mastilo, Šreder je, kažu, dobio od uglednog hamburškog izdava?a Hofman i Kampe milion evra. Više nego njegov prethodnik, Helmut Kol, koji u ovom ?asu ispisuje tre?i memoarski tom.
I tog ?asa je pokrenuta mo?na propagandna mašinerija. Sve je programirano sa milimetarskom preciznoš?u: Šrederov „®ivot u politici” ?e se pojaviti ta?no 25. oktobra – diktat ?uvenog frankfurtskog sajma knjiga – na ta?no 512 stranica, košta?e 25 evra. „Špiglov” autor Jirgen Lajneman, koji Šredera poznaje bolje nego iko u medijskom svetu, snima o njemu dokumentarni film (45 minuta), koji ?e se prikazati dva dana pre promocije memoara, na prvom televizijskom programu, u udarnom terminu, odmah posle vesti koje se emituju u 20 sati. Korice su ve? štampane, po?etni tiraž odre?en na 500.000 primeraka, od ?ega polovina stiže uz boži?ne fešte i grozni?avo traganje za poklonima, ?eka se samo – tekst.
Da mu sre?a nije okrenula le?a, ovo je trebalo da bude njegovo leto. Ono što je on sejao u dubokim reformskim brazdama i ?esto bolnim rezovima, sada, me?utim, drugi žanju: rekordna nezaposlenost napokon po?inje da se smanjuje, konjunktura se polako zahuktava, raspoloženje do ju?e sumornih Nemaca uo?ljivo se popravlja, a nedavno završeno svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je on „doneo” u zemlju, gotovo je usijalo nacionalna ose?anja: da nije prerano „sko?io u vodu”, 24. septembra, kada je bilo planirano da se održe redovni parlamentarni izbori, verovatno bi trijumfalno, tre?i put, prošao kroz cilj.
Sada ga, u danima neo?ekivano vrelog nema?kog leta, trese groznica: iz njegove autorske radionice izdava?u je stigao tek deo teksta, a vreme neumitno juri.
Temperaturu urednika u izdava?koj ku?i podižu, kako se ?uje, strah da Šreder ne?e sti?i da uradi ono na šta se tvrdo obavezao i – prili?no „sirov” materijal, iako se o tome ?uti, koji im stiže i koji traži radikalnu, ne samo stilisti?ku doradu.
Prvo poglavlje, koje je ve? predato izdava?u – „pokriva” izbornu pobedu 1998. – pisano je, kažu, sveže i dinami?no, ali je potom kruti politi?ki jezik po?eo da ?ini svoje. Na margine transkripta redaktori sve u?estalije ispisuju sugestije, traže preciziranja i „dokaze”: ono što se kod autora podrazumeva, ne mora uvek biti jasno i uverljivo ?itaocima.
Autorska radionica
U „sklapanju” memoara, kako to u ovakvim prilikama biva, u?estvuje ?itav jedan tim najbližih Šrederovih saradnika iz vremena politi?ke mo?i, od sekretarice do iskusnog novinarskog profesionalca, svojevremeno saradnika „Zidoj?e cajtunga”, pa urednika u drugom programu (javne) televizije (CDF), pisca govora Viliju Brantu i bivšeg vladinog predstavnika za štampu, Uve Karsten Hajea.
Svako ima posebno zaduženje, od pribavljanja neophodnih dokumenata, proveravanja podataka i datuma, do finalne „politure”, koja je prepuštena Hajeu. Svaka re? je, me?utim, moja, tvrdi autor memoara, za ?ije štivo su, zbog dramati?nih doga?aja koji su se zbili u sedam godina Šrederove vladavine – od NATO bombardovanja Jugoslavije, gde se Šreder našao na „prvoj liniji fronta”, do rata u Iraku, kad se preobratio u velikog pacifistu, i ozbiljnog zaoštravanja nema?ko-ameri?kih odnosa, veoma zainteresovani izdava?i u inostranstvu.
Pravo na objavljivanje ve? su otkupili izdava?i iz Francuske, Rusije i Turske.
Ražanj je pripremljen, svi trljaju ruke, iako je zec još u šumi. Šreder bije, u autorskom gr?u, bitku sa vremenom. Povukao se u svoj letnjikovac i – diktira. Prvi ?italac sirovog materijala je sigurno njegova krhka, ali ambiciozna i odlu?na supruga Doris. Nesporno kompetentna za taj posao: pre nego što je promenila prezime, godinama je radila kao profesionalni novinar, na kraju u minhenskom „Fokusu”.
Miroslav Stojanovi?