Lavovski komad

[url=https://www.jasatomic.org/30072006/amerika1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/30072006/amerika1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Nedelja, 30. Jul 2006.
Ameri?ka scena
VAŠINGTON, jula – Lakše je tortu ise?i na deblje nego na tanje par?i?e – pravdala se ovih dana doma?ica jedne sedeljke, u predgra?u Vašingtona, goš?ama koje su se pribojavale da ?e im ponu?eni višak kalorija „pokvariti liniju”. Uostalom, dodala je, kome je mnogo, neka podeli s nekim.

Re?eno – u?injeno. Dame su, uglavnom, preraspodelile sadržaj iz tacni.
Obred se?enja „nacionalnog kola?a” proti?e bez molbi za smanjenje sledovanja. Niko se ne buni kad mu dopadne veliko par?e. Mnogi se ne libe ni da sami dograbe „još malo”, ?ak i kad mu se ve? servirano presipa. Tu nema držanja ni li?ne a, izgleda, ni sistemske linije.
Šefovi firmi zgrabili su tako veliki deo nacionalnog kola?a da se od „barjaktara razvoja” postepeno pretvaraju u pretnju ovdašnjem sistemu – upozoravaju hroni?ari. Primanja uskog sloja kompanijskih menadžera toliko su velika da odaju njihov nemoral koji mestimi?no prerasta u delikventno ponašanje – tvrdi uticajni ekonomski analiti?ar Robert Semjuelson.

Manje pravedno
Amerika nikad nije ni želela da postane egalitaristi?ka zajednica, ali je socijalni jaz produbljen, tako da se više ne govori o razlikama izme?u bogatih i siromašnih nego o specifi?nom frontu gde su na jednoj strani superbogataši a na drugoj svi ostali. To pokazuje da je Amerika postala manje pravedno društvo, a time i manje stabilno – predo?ila je istraživa?ica „Njujork tajmsa” Tereza Tri?.
Visoki kadrovi kompanija – izvan elitnog kruga zvezda u „Majkrosoftu” ili „Guglu” – zara?uju godišnje u proseku 6,8 miliona dolara, saopštio je „Okrugli sto biznisa”, organizacija koja lobira za direktore. Ova suma je za 179 puta ve?a od prose?ne plate ameri?kog radnika, pri ?emu se jaz u poslednjoj deceniji gotovo udvostru?io, jer je 1995. razlika izme?u te dve kategorije izražavana proporcijom 94:1.
Razvrstavanje je žestoko toliko da re?anje brojki li?i na eksplozijom razbacane komade gra?evine. Udeo 10 odsto najbogatijih doma?instava u nacionalnom dohotku narastao je na 46 odsto, što je najviši takav procenat od 1929 – u vreme velike ekonomske krize (osim u dve godine „buma” akcija visoke tehnologije u prošloj deceniji). Istovremeno, s tim uzletom došlo je do pada udela slabije pla?enih slojeva, koji ?ine 50 odsto stanovništva a raspolažu sa samo 2,5 odsto nacionalnog bogatstva.
Na vrhu liste najbolje pla?enih direktora u Vašingtonu je ?ovek ?ija je godišnja plata 39,6 miliona dolara, ali je to mala svota u pore?enju sa sumama koje su pojedine firme isplatile svojim liderima prilikom ispra?aja u penziju. Navedena su tri primera: jedan naftaš je po raznim osnovama, tako, primio ukupno 405 miliona, njegov kolega iz farmaceutskog giganta dobio je 99, a sa hipotekarnog tržišta – 90 miliona dolara…
Takvi i sli?ni lavovski komadi „nacionalnog kola?a” izloženi su, u poslednje vreme, poja?anoj kritici, u stilu – „zasviraj ali i za pojas zadeni”. Jer, utvr?eno je da su primanja šefova rasla brže nego bilo koji drugi finansijski pokazatelj. Pa se za period 1995-2005. navodi: primanja kompanijskih rukovodilaca porasla su za 151 odsto, dok je profit pove?an za 126, a radni?ka plata za 32 procenta.
Naglo pove?anje primanja šefova povremeno je bilo i rezultat zloupotreba njihovog položaja – sugeriše Semjuelson. Kad su im prinadležnosti zavisile od veli?ine kompanije – vešta?ki su pove?avali broj zaposlenih, a kad su im prihodi delimi?no ispla?ivani berzanskim akcijama – izdejstvovali su da ih kupuju po povlaš?enoj ceni, zatim im „napumpavali” vrednost, pa ih prodavali po znatno višoj ceni od nabavne (što je, po otkrivanju skandala, dovelo do sloma energetskog džina „Enrona”, ?iji je šef nedavno umro pre izricanja presude)…
Istovremeno se naširoko „koplja lome” oko iznosa minimalne satnice, koja po federalnim propisima iznosi 5,15 dolara i nije pove?avana ve? devet godina. Od nje ili malo ve?e sume živi desetina zaposlenih Amerikanaca, njih 15 miliona, mahom niskokvalifikovanih radnika u ugostiteljstvu, trgovini…
Njeno pove?anje bi smanjilo produktivnost i dovelo do poskupljenja koje bi smanjilo kupovnu mo? nižih staleža – tvrde branioci zamrznutog minimalca. Kriti?ari, pak, tvrde da od tako sitnih para ne može ovde da se živi.

Promena u ?ikagu
Federalni zakonodavci se prepucavaju ali ni?e – alternativa. Ve?i minimalac je uveden u 20 od 50 saveznih država. U ?ikagu su pre neki dan sindikalisti i socijalni aktivisti izdejstvovali specifi?nu gradsku meru – da se osetno pove?a minimalna satnica u velikim trgovinskim kompanijama kao što je „Vol-Mart”, tako da ve? slede?e godine bude 9,25 dolara. Taj gigant, koji važi za najve?u prodajnu mrežu na svetu s godišnjim neto prihodom od 11,2 milijarde dolara, uspani?en je što ?e morati da izdvoji dva dolara više od njegovih sadašnjih – kako se službeno tvrdi uz velike sumnje u javnosti – 7,25 za minimalac.

„To ozna?ava kraj biznisa u ?ikagu” – tvrdi „Vol-Martov” portparol Džon Simli. Ali, „ovo je veliki dan za radne ljude ?ikaga”, uveren je ve?nik Džozef Mur.

Razlike u procenama karaktera socijalnih razlika, dakle, izgledaju velike kao i sam taj staleški jaz. Zvani?ni sistem još podnosi takav raskol, ali popušta intimni nervni sistem.
Prema upravo objavljenim rezultatima ankete „Vol strit džornala”, 65 odsto Amerikanaca predvi?a da „njihova deca ne?e živeti bolje od sadašnje generacije”. A bolji život svakog slede?eg pokoljenja je suština glavne igre na ovdašnjoj sceni zvanoj „ameri?ki san”.
Mom?ilo Panteli?