Mravlji koraci
[url=https://www.jasatomic.org/23032007/b1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/23032007/b1tn.jpg[/img][/url]
Danas – Petak, 23. Mart 2007
Da li su podaci o rastu broja preduzetnika i zaposlenih u privatnom sektoru ohrabruju?i?
Iako se ?ini da se sve doga?a po ve? uhodanim tranzicionim stazama, ipak reformski hod u Srbiji, pod uticajem razgaljuju?ih, demagoških politi?kih pesama, prili?no zaostaje. Kada u javnosti iskrsne podatak da broj zaposlenih u društvenim preduze?ima opada, dok u privatnom sektoru raste, to je vest koja bi trebalo da dokaže da je ekonomsko ustrojstvo postavljeno na pravim osnovama. Problem je kada se sagleda obim, odnosno za?e u broj?ane pokazatelje i pore?enja. „Preduzetnici u Srbiji otvorili su 26.000 novih radnih mesta od marta do septembra 2006. godine, dok je broj zaposlenih u preduze?ima smanjen za oko 49.000.“ Ako se ima u vidu da broj nezaposlenih u Srbiji dostiže milionske vrhove, onda 26 hiljada izgleda kao mravlji pomak na stazi na kojoj drugi ne puze ve? kora?aju.
Broj preduzetnika u Srbiji pove?an je za oko 17.000 u navedenom periodu, što je rekordni porast u poslednje tri godine. Uzrok tog skoka je, kako ocenjuju stru?njaci, obaveza svih preduzetnika da se do 13. juna 2006. prijave Nacionalnom registru i sve ve?a ponuda mikrokredita za finansiranje malih po?etni?kih biznisa u Srbiji. Moglo se o?ekivati uvo?enje obaveze registracije da se dogodi znatno ranije, a narastaju?a ponuda kredita za zapo?injanje biznisa usledila bi tako?e mnogo ranije da je bilo više politi?ke pameti koja bi uspostavila stabilnost u kojoj se nijedna banka ne bi usudila da plasira ponudu koja „skida kožu s le?a“.
Istovremeno je nastavljeno opadanje zaposlenosti u preduze?ima, u ?emu prednja?i prera?iva?ka industrija sa 23.000 zaposlenih manje, a prati je trgovina u kojoj je broj radnika smanjen za 11.000. Ukupan broj zaposlenih u Srbiji od marta do septembra prošle godine opao je za 6.000, što je, tako?e, manje nego prethodnih godina. Od septembra do novembra 2006. godine, prema podacima Republi?kog zavoda za statistiku, broj radnika u Srbiji smanjen je za još pet hiljada, zbog otpuštanja u preduze?ima.
Nezaposlenost je ekonomski pojam, ali njene posledice su mnogo šire od ekonomskih. Visoka stopa nezaposlenosti nužno podrazumeva siromaštvo, a to povla?i loše obrazovanje, nerazvijenu kulturu i nauku, ali i opšte bezna?e, duhovnu klonulost i depresiju gra?ana. Jedna od predrasuda svojstvena velikom broju gra?ana Srbije je da smo „pametna“ nacija. A kako se pamet meri? Sigurno ne intenzitetom ube?enja u taj sud. U Srbiji ima svega šest odsto visoko obrazovanih gra?ana. U Americi vlada panika jer su sa 53 odsto gra?ana koji imaju diplomu sa koledža, u zaostatku za drugim sebi uporedivim zemljama. Argument da je sistem školstva razli?it, opet ne može da pije vodu, jer je i uskla?ivanje sistema obrazovanja trebalo da se dogodi ranije, a ne, kako sada stvari stoje, devet godina od po?etka tranzicije.
Izme?u 1995. i 2000. godine u EU je kreirano 1,5 miliona novih radnih mesta u sektoru visokih tehnologija i 5,5 miliona radnih mesta koja zahtevaju radnu snagu sa kvalifikacijama na nivou visokog obrazovanja. Radna mesta za visokokvalifikovanu radnu snagu ?ine 60 odsto svih kreiranih mesta. U mnogim granama proizvodnje potražnja za radnom snagom odre?enih kvalifikacija ve? danas nadmašuje ponudu, tako da neusaglašenost kvalifikacija ograni?ava brzinu rasta privrede EU. Procenjuje se da ?e do 2010. godine skoro polovina novih radnih mesta zahtevati visoko obrazovanje, oko 40 odsto radnih mesta zahteva?e srednju stru?nu spremu, a samo oko 15 odsto poslova ?e mo?i da se obavlja sa obrazovanjem na nivou osnovne škole.
Neuskla?enost procesa restrukturiranja i transformacije privrede u tržišno održiv sistem i otvaranje novih radnih mesta koje bi trebalo da apsorbuje otpuštene radnike iz ugašenih društvenih i državnih preduze?a, pokazalo se kao neizbežno u gotovo svim zemljama koje su tranzitirale iz socijalisti?kog ka uspešnijem ekonomskom ustrojstvu. Problem je u brzini, odnosno sporosti nadolaze?eg spasa. Na to možda treba glasnije ukazivati u trenutnoj situaciji u kojoj poslanici ve? mesec dana primaju plate, iako od izbora nisu imali nijedan radni dan jer politi?ka elita gramzivo odmerava svaku stolicu u budu?oj vladi.
S. ?ongradi