NOVO GOSTOVANJE GLUMACA IZ SENTE U ZRENJANINU

U sredu 29. maja na Dramskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, sa početkom od 20 časova gostuje Kamerna scena „Miroslav Antić“ iz Sente sa predstavom „Pred penzijom“ Tomasa Bernharda, u režiji Radovana Zubca. Bar tri razloga postoje zbog čega skrećemo pažnju na ovaj događaj. Kamerna scena „Miroslav Antić“ spada u red vodećih amaterskih pozorišta u Srbiji koje je u značajnoj meri, kroz svoje predstave, obogaćivala amatersko dramasko stvaralaštvo u Srbiji. S druge strane u pitanju je pisac koji je bio je poznat po izuzetno kritičkom odnosu prema svojoj domovini. Kada je 13. februara 1989. godine Tomas Bernhard umro bio je najnapadanija figura javnog života. Nekrolozi, koji su se pojavljivali u domaćim i inostranim medijima, odražavali su tu sliku, a ipak su sadržavali i druge aspekte iz kojih se dalo očitati da je ovde okončan život jedne višeslojne i apsolutno protivrečne ličnosti. Na kraju predstavu je režirao naš zemljak Radovan Zubac, koji je do pre nekoliko godina bio član Amaterskog pozorišta “Đorđe Damjanov – Đekša” iz Jaše Tomića sa kojim je kao glumac ostvario značajne rezultate. Iskoristili smo priliku da sa Radovanom razgovaramo o predstavi.

Dela Tomasa Bernharda se poslednjih godina retko izvode na scenama naših pozorišta. Trenutno u Srbiji jedino pozorište koje na repertoaru ima delo ovog pisca je pozorište iz Sente. Šta te je motivisalo da se opredeliš za Bernharda?
Odgovor si jednim delom dao kroz pitanje. Saznanje da Bernhardovih dela nema na scenama naših pozorišta je svakako interesantna pozorišna informacija. Nisu u pitanju tekstovi, već autor. Zašto je tako? Bernhard spada u red pisaca čiji je život i rad pun suprotnosti. Bernhard je za života bio osoba o kojoj je javnost imala jednu, po autora nepovoljnu percepciju. Teme koje je Bernhard obrađivao u svojim delima nisu se mogle izdvojiti od životne priče autora. Sam Bernhard je isticao da mu je uvek bilo važnije kako od onog šta. Nakon Bernhardove smrti mnoge osobe, njemu bliske obraćale su se javnosti iz čijih iskaza se dobijala delimično heterogena, ali u mnogome prilično koherentna slika ličnosti autora. Za mene lično, snaga Bernhardovog jezika u prikazivanju radikalnih tema, mišljenja i stavova je ono što me je privuklo ovom piscu. Nobelovac Orhan Pamuk je na jednom mestu istakao: „Šta je bilo to što mi je, dok sam u danima depresije čitao Bernharda, delovalo kao lek? Možda neka vrsta spremnosti na odricanje. Neka moralna instanca koja je mudro htela da mi natukne da od života ne treba očekivati toliko mnogo… Možda i ništa moralno: taj pravi gnev koji daje da se oseti čovek, da mu je najbolje ako ostane veran samome sebi, svojim navikama i svojim izlivima besa.“

Drama “Pred penzijom” je nastala 1979. godine. Prošlo je 40 godina, pa se samim tim postavlja pitanje koliko je tema koju je u tom delu Bernhard obradio aktuelna i danas?
I te kako je aktuelna. Protok vremena nije otupio oštricu teksta, niti je uticao na umanjenje zanačaja teme. Podnaslov teksta je “Komedija nemačke duše”, ja dodajem da li samo nemačke? Akteri ove drame su neoženjeni brat i dve neudate sestre. Njih troje funkcionišu u jednoj nezdravoj porodičnoj atmosferi. U takvoj atmosferi oni proslavljaju rođendan zloglasnog komandanta SS trupa Himlera, koji je spasio Rudolfa i tako mu omogućio da se, prikrivajući nacističku prošlost veoma uspešno integrišu u posleratno društvo. Rudolf postaje Predsednik suda, ugledna ličnost ali se ne odriče nacističe ideologije. Ne samo što se ne odriče, već svojim ponašanjem prema sestrama, stavom koji zastupa Rudlof demonstrira tu ideologiju, sa svim onim elementima koji je karakterišu. Znači u jednom “demokratskom” društvu pod maskom društvene prikladnosti živi ideologija totalitarizma. U takvoj konstalacija stvari ispada da je demokratija najobičnija glupost. Za sve ove godine samo su se maske promenile, dok je suština ostala ista. Tako, umesto ratnih profitera imamo biznismene. To saznanje deluje poražavajuće za civilizaciju.

Koliko ova predstava, uz sve to što si rekao, uspeva da dopre do gledaoca?
Ovo je predstava koja traži gledaoca koji gleda, sluša i razmišlja. Ovo nije predstava koja igra na prvu loptu. Ovo jeste, bar po meni, društveno angažovana predstava koja provocira, ali ne iz nivoa dnevne politike, već iz jednog šireg koncepta, a to je zastrašujuće, groteskno propadanje ljudi.

Nije čest slučaj da amateri gostuju na sceni nekog profesionalnog pozorišta. Međutim, ovo će biti treće gostovanje Kamerne scene “Miroslav Antić” u Narodnom pozorištu “Toša Jovanović”. Kako ti vidiš taj podatak?
Saradnja sa Narodnim pozorištem iz Zrenjanina je krenula spontano pre par godina kada smo upravi pozorišta ponudili monodramu “Ispovest Dmitrija Karamazova”. To je bilo prvo gostovanje pozorišta iz Sente u ovom gradu. Na zadovoljstvo i zrenjaninske publike i nas to igranje je opravdalo očekivanja. Tim igranjem su bila zapravo otvorena vrata saradnje. Prošle godine u ovo vreme gostovali smo sa predstavom “Medved” A.P.Čehova. I tada je publika pozitivno reagovala na naše igranje što je dodatno motivisalo nas, ali i ljude iz Narodnog pozorišta da nastavimo sa započetom saradnjom. Za nas igranje u Toši predstavlja veliko zadovoljstvo jer se radi o jednom od najstarijih pozorišta u Srbiji koje ima bogatu tradiciju. U prilog iznetom dovoljno je reći da su poslednja dva Susreta profesionalnih pozorišta Vojvodina održana baš Zrenjaninu. Nije to bez razloga.

NMR Info