Pčele i zaštita voća i uljane repice

834
Monilija…

Na prvi pogled pčelarstvo i zaštita bilja  izgledaju nespojivo.

Na drugi pogled pčelari najčešće  malo znaju o zaštiti bilja, a ljudi koji se bave zaštitiom bilja malo znaju o pčelarstvu.

I pčelarstvom i praktičnom zaštitom bilja istovremeno se bavim preko 25 godina. Imam oko hektar voćnjaka u kome su pčele. Voćnjak, u kojem se nalazi razno voće, prskam redovno, a pčele su dobro, žive i zdrave.

Ovaj tekst je nastao na osnovu  iskustva sakupljenog  istovremenim bavljenjem  pčelastvom i zaštitom bilja.

Prskanje voća tokom cvetanja.

Umesto da se raduju cvetanju voća i tome što će biti dosta polena za bolji razvoj pčela, kako se približava cvetanje tako počinje da raste strah i zebnja da li će pčele to preživeti. I ovaj osećaj straha i neizvesnosti pčelara ne odnosi se samo na cvetanje voća,  već i na cvetanje maline, uljane repice, suncokreta, semenske lucerke…  Do ovog straha nije došlo slučajno. Najveće štete i najveći pomori pčela dešavaju se baš u periodu oko cvetanja biljaka.  Kako do toga najčešće dolazi?

Prvo i osnovno pitanje je ZAŠTO SE VOĆE PRSKA U CVETU? Odnosno, zašto se biljke uopšte i prskaju…

Ljudi , životinje i biljke se ne razlikuju toliko mnogo koliko to na prvi pogled izgleda. Svi smo mi deo prirode i moramo joj se prilagodjavati. Postoje mnoge opasnosti koje vrebaju iz spolje sredine. Najopasnije su bolesti. Kada se ostvare neki određeni uslovi bolesti zaražavaju svog „domaćina“ bilo da je to čovek, životinja ili biljka.  Ako se „domaćin“ ne odbrani od bolesti – nestaje.

Koliko god da je priroda oboljevanja svih živih organizama slična, toliko je odbrana od bolesti različita. Ključna razlika izmedju ljudi i životinja sa jedne  i biljaka sa druge strane  je u procesu ozdravljenja jer BILJKE NE MOGU DA OZDRAVE!  Ljudi i životinja mogu da ozdrave, ali biljka ne. Biljka spašava svoj život eventualnim odbacivanjem ili izolacijom svog obolelog dela. Kada se neki deo biljke razboli on najčešće postaje neupotrebljiv. Zato je biljke najbolje prskati preventivno, pre nego što dođe do zaraze.

Kakve ovo ima veze sa pčelama i prskanjem u cvetu?

Postoje bolesti koje zaražavaju biljke isključivo u fazi cvetanja. Takva je, na primer, Monilija. Koštičavo voće se može 100 puta prskati pre cvetanja i 100 puta posle cvetanja, ali ako se ne zaštiti od monilije baš u cvetanju gotovo je. Monilija će sigurno napraviti manju ili  veću štetu, u zavisnosti od uslova za zarazu. Jabučasto voće se tokom cvetanja  štiti od Venturije i još nekih bolesti.

Znači u prirodi postoje biološki razlozi zašto se voće štiti tokom cvetanja.

A da li je prskanje tokom cvetanja dozvoljeno?

Prema zvaničnoj regulativi: „Zabranjeno je prskanje biljaka tokom cvetanja NEREGISTRIOVANIM sredstvima“.

Ovo pravilo se kod pčelara i voćara   tumači različito. Pčelar ovo shvata na ovaj način – „zabranjeno je prskanje u cvetu“. Voćar će ovo razumeti potpuno drugačije –  „dozvoljeno je  prskanje u cvetu registrovanim sredstvima“.

Sva priča oko prskanja u cvetu se svodi na jedno pitanje. Da li postoje sredstva koja su registrovana za primenu tokom cvetanja?

Da, postoje  sredstva namenjena za prskanje u fazi cvetanja  i registrovana su kod nas. Ima ih preko dvadeset.   To su fungicidi koji služe za zaštitu voća protiv bolesti. Nisu otrovni za pčele i do sada nisu pravili probleme.

Pa otkud onda trovanje pčela u toku cvetanja?

Iz samo jednog razloga. Zbog ljudske greške..

Koliko god  da su sredstva protiv biljnih bolesti (fungicidi) vrlo malo opasni za pčele toliko su sredstva protiv insekata (insekticidi) veoma opasni za pčele.

Insekticidi su ti koji su najopasniji za pčele. Insekticidi NISU REGISTROVANI za primenu u cvetanju (osim na bazi tauflavulinata, od kojeg su se nekada pravile letvice protiv varoe). I tu se dešavaju najveće greške. Iz neznanja ili iz nekog drugog razloga poneki voćar pomeša bezopasni fungicid sa opasnim insekticidom i oprska svoje voće u fazi cvetanja. Na ovaj način pravi trostruku grešku. Prvo – pobio je oprašivače (najviše pčele) i tako smanjio prinos. Drugo – neki insekticidi mogu sami od sebe da smanje oplodnju, odnosno stvaranje semenke u plodu. Takav zametak ploda otpada dve-tri nedelje posle cvetanja.  Treće – napravio je krivično delo za koje može da odgovara.

Jednostavno,  treba jako paziti kada se radi sa insekticidima.

Poruka pčelarima – prskanje voća u fazi cvetanja je dozvoljeno i potrebno ali samo sa malim brojem fungicida koji su bezopasni za pčele.

Poruka voćarima – ne morate da volite pčele ali su vam one veoma potrebne. Ne koristite opasne  insekticide u fazi cvetanja.  Sa malo pažnje svi izbegavamo velike probleme. Ako ima mnogo rutave bube koristite  insekticid bezopasan za pčele na bazi Tauflavulinata.

Postoji jedan kritičan momenat u zaštiti voća i pčelarstvu koji dolazi odmah posle cvetanja. Više trovanja pčela  dogodi se POSLE cvetanja nego u samom cvetanju.  Zašto?

Odmah po završetku cvetanja voćke formiraju plod. Novoformirani plod je mlad,  mekan i sočan i kao takav veoma privlačan za insekte koji prouzrokuju crvljivost. Znači,  odmah posle cvetanja voće se mora zaštiti protiv crvljivosti. Dobar i iskusan voćar će sačekati da cvetanje prođe i u  momentu kada su insekti najopasniji upotrebiti insekticide.

Međutim,  u tom periodu u voćnjacima ima mnogo korova koji cveta (maslačak, hoću-neću, mišjakinja…itd), i koji su veoma privlačni pčelama.

Priliko prskanja precvetalog voćnjaka insekticidima protiv crvljivosti tečnost iz atomizera i sa krošnji pada na procvetali korov. Korov koji cveta postaje otrovan za pčele. Tada  se dešava najčešće stradanje pčela.

Ovaj detalj većina voćara ne zna. Ni na jednom uputstvu za upotrebu ne piše da prilikom prskanja sa insekticidima u voćnjaku ne treba da bude korov koji cveta. I zbog tog detalja veoma često dolazi do pomora pčela. Ne iz loše namere, naprotiv. Većina voćara pažljivo sačeka da prođe cvetanje. Jednostavno,na korov koji cveta niko  ne obraća pažnju.

Poruka voćarima – u voćnjaku  treba redovno suzbijati korov. Ne sme biti korova u cvetu.

Poruka pčelarima – pomozite i ovo objasnite voćarima. I uvek se setite da je većina voćara veoma korektna i pažljiva.

„Bolje sprečiti nego lečiti“ je stara mudrost, veoma primenjljiva za pčelarstvo i zaštitu bilja. Ne treba čekati da nam sredinu u kojoj živimo i radimo uređuje neko drugi. Većina ljudi, bilo da se bavi pčelarstvom ili voćarstvo samo želi da mirno i normalno živi od svoga rada. Povezujte se i dogovarajte međusobno i direktno. Nemojte da ne poznajete svoga komšiju pčelara ili voćara. Na ovaj način će se smanjiti broj slučajnih grešaka, a njih je više nego 80%.

Zaštita uljane repice i pčele.

U proleće uljanu repicu napade sve što hoda i sve što je gladno. Sočna i hranjiva neodoljiva je za mnoge insekte. Samo nekoliko insekatskih vrsta pravi ozbiljne štete zbog kojih se uljana repica i prska.

Repičine pipe – ako ne znate kako izgledaju veoma teško ćete ih primetiti. Imaju boju zemlje i kako se uljana repica i malo zadrma one se sklupčaju i bace dole gde ih je nemoguće videti.

Tako se one brane da ih nešto ne bi pojelo. Repičine pipe napadaju uljanu repicu na samom početku proleća. One same ne prave velike štete. Repičina pipa polaže jaja u stabljiku uljane repice. Kasnije se odatle ispile bele larve koje jedu uljanu repicu iznutra.

Takva biljka kasnije puca uzduž stabla i suši se. Da bi se uljana repica zaštitila od ovog insekta odmah tokom ranog proleća (čim dovoljno otopli)  treba prskati sa preparatima na bazi hlorpirifosa. Ovakvi preparati ne ulaze u uljanu repicu i kasnije nisu otrovni za pčele. Nikako ne bi trebalo koristiti neonikotinoide jer se oni unesu u biljku i kasnije uljana repica cveta sa „otrovnim“ cvetom.

Najviše se priča o repičinom sjajniku. I to sa pravom. Sjajnik se hrani delovima cveta i može napraviti velike štete.

 Posle prskanja protiv repičine pipe sledi zaštita uljane repice od sjajnika. To je, otprilike, oko 7 dana kasnije. Zaštitu uljane repice od sjajnika treba raditi sa piretroidima. To su oni preparati koji se koriste sa veoma malom dozom po hektaru (0,1 do 0,2 decilitra po hektaru) i uglavnom nisu skupi (nekoliko stotina dinara o hektaru).

Njih treba koristiti jednom ili dva puta u zavisnosti od toga koliko nam sjajnik „napada“ repicu. Poslednji tretman uljane repice piretroidima protiv sjajnika treba uraditi dan-dva pre cvetanja uljane repice. Oni imaju osobinu da se „dezaktiviraju“ čim se osuše i tako nisu opasni za pčele.  Izuzetak je bifentrin kojeg bi trebalo izbeći za ovaj poslednji tretman.

Gde se najčešće greši kod zaštite uljane repice?

Prvo se mnogo „taktizira“ pa kada se nakupe problemi i insekti prskaju u panici bez razmišljanja. Problemi u uljanoj repici se moraju rešiti PRE cvetanja. Ko dočeka samo cvetanje, a nije već dva ili tri puta štitio repicu, neće imati dobar prinos i još može pobiti pčele. Sjajnik najviše štete napavi na cvetovima koji još nisu otvoreni.

Na terenu sam čuo da pojedini „čekaju da repica procveta i da je napolje toplo pa „prskaju u sred podneva“ jer tada ima najviše insekata“. Ovo nije obična glupost. Ovo je vrlo opasna glupost zbog koje svi možemo biti ugroženi. Osim što im sjajnik do cvetanja već napavi 90% štete, sa prskanjem insekticidima u sred podneva (kada je najtoplije i insekticidi najviše isparavaju) ugrožavaju direktno svoje zdravlje pa potom i svih ostalih. A bez ikakve potrebe.  Postoji samo jedan insekticid registrovan za primenu u cvetu i taj je na bazi tauflavulinata.  Prskanje uljane repice opasnim insekticidima u cvetu je NEPOTREBAN ZLOČIN! I ozbiljno krivično delo.

Znači – uljana repica se može lako zaštiti od insekata a da to ne bude opasno za pčele. Potrebno je samo malo pažnje i pitati za savet na vreme, jer kada uljana repica počne da cveta sve je kasno.

Najčešći uzrok trovanja pčela u uljanoj repici (a i u ostalim kulturama) je neznanje. Ljudi pogreše ne zato što su loši i hoće da nekome naprave štete već zato što ne znaju zaštitu bilja.  Pesticida se najviše plaše baš oni koji i rade sa njima. Sami poljoprivrednici. Prvo moraju da ih plate. Drugo moraju da budu u direktnom kontaktu kada rade sa njima. Treće i najvažnije – tek otprilike znaju ili predpostavljaju za  šta koji pesticid služi. Rezultat svega ovog je taj da najčešće dugo čekaju pre nego reše da nešto rade, a kada i krenu u taj posao gledaju da ga što pre završe i odu sa parcele. U najvećem broju slučajeva ljudi nisu otrovali  pčele zato što su loši ili zli. Oni se nalaze u stalnom strahu izmedju toga da li će im propasti usevi i strahu od pesticida. Jednostavno, izmedju dva straha ne ostaje mnogo mesta za razmišljanje o bilo čemu drugom pa i o  pčelama.

Poruka proizvodjačima uljane repice – pitajte na vreme. Niko ne zna da vi imate uljanu repicu ako sami ne pitate. Nemojte čekati početak cvetanja jer tada ste i vi i svi oko vas u problemu.

Poruka pčelarima – Pčele je sigurnije nositi na velike table u velikim proizvodnim sistemima koji paze da sve urade na vreme. Obavezno se javite agronomima ili vlasnicima parcela sa uljanom repicom da bi ste saznali kada je najbezbednije da donesete pčele.

 Na kraju ovog teksta evo nekoliko kratkih saveta koji pomažu izbegavanju trovanja pčela:

  1. Pre cvetanja (svih biljaka) ne bi trebalo koristiti sistemične insekticide na bazi neonikotinoida i na bazi dimetoata. Njih biljke usvoje, prenesu do cveta i cvet se otvara otrovan. Greške sa dimetoatima su česte u malinama. Greške sa neonikotinoidima su vrlo česte u uljanoj repici i voćnjacima.
  2. Tokom cvetanja koristite samo za pčele bezopasne fungicide. NIKAKO INSEKTICIDE. Eventualno, ako baš mora, insekticide na bazi Tauflavulinata.
  3. Posle cvetanja u voćnjaku ne bi trebalo da ima korova koji cveta. Posle cvetanja se voće prska protiv crvljivosti insekticidima koji padaju dole na procvetao korov.
  4. U uljanoj repici probleme sa insektima rešavati PRE cvetanja. Nikako u cvetanju.

Siniša Ilinčić, zaštitar i pčelar.

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Komentari su zatvoreni.

Želite da se reklamirate na našem portalu?
Kontaktirajte nas
close-image