Sve sos mera
[url=https://www.jasatomic.org/25092009/cincari_1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/25092009/cincari_1tn.jpg[/img][/url]
Kada sam prvi put video zvani?ni program festivala „FETRA 09“, najiskrenije sam se obradovao što ?u na daskama ja?inskog Doma kulture videti komad „Korešpodencija“ . To što ?e ga izvesti ansambl renomirane pozorišne družine iz Sente još više me je radovalo…
Kapitalno delo celokupne srpske književnosti dvadesetog veka (i svih ostalih vekova), koje mi se li?no do fascinacije svi?a, „Zlatno runo“ Borislava Peki?a doživelo je (i preživelo!) nekoliko dramatizacija i postavljanja na pozorišnu scenu. Svakako najpoznatija je dramatizacija Borislava Mihajlovi?a-Mihiza „Cincari ili korešpodencija“ , koja je postavljena u Ateljeu 212 i koja ima, pored „Radovana III“ , status kultne predstave. Doživela je tri stotine izvo?enja, to je predstava koja je obeležila ?itavu plejadu naših glumaca, a svoj li?ni pe?at snažno je u nju utisnuo i Danilo Bata Stojkovi?. Poslednji put na daske Ateljea Bata je izašao upravo u ovom komadu…I to je bilo poslednje izvo?enje ovog komada.
Saga o cincarskoj porodici Njegovan kroz vreme i prostor, zapravo je, po meni, najbolje napisana pri?a o srpskom narodu i njegovim seobama ikada. Uzajamni uticaji dva velikana naše književnosti, Peki?a i Mihiza, o kojima i sam Peki? u svojim beleškama i dnevnicima govori, daju mi za pravo kada tvrdim da je Mihiz u potpunosti preneo sve dimenzije Peki?evog dela, uklju?uju?i i onu metafizi?ku, kada je radio dramatizaciju ?etvrtog toma „Zlatnog runa“. Gore pomenuta predstava Ateljea 212 je, tako?e, potpuno u duhu Peki?evog dela, i o njoj više namerno ne?u govoriti. Stop.
Sada kona?no dolazimo do pravog pitanja koje se samo po sebi name?e: Šta se od svega ovoga moglo videti sino? u predstavi „Korešpodencija“ u izvo?enju Kamerne scene „Miroslav Anti?“ iz Sente i u režiji Dragana Ostoji?a? Ako sam o?ekivao da ?u videti verno prenetu Mihizovu dramu na pozornicu, onda se može re?i da sam razo?aran… Me?utim, potpuno svestan da se o pozorišnoj predstavi mora i može govoriti jedino kao o zasebnom stvarala?kom i umetni?kom ?inu kroz vizuru jednog autora (reditelja), moram re?i da je sen?anska „Korešpodencija“ imala sve odlike pravog pozorišnog ?ina sa svim svojim elementima. Publika u prepunoj sali Doma kulture imala je priliku da vidi farsi?no iš?itavanje Mihizovog dramskog dela koje su glumci iz Sente na ve? dobro poznat na?in, spretno i bez napora izneli na svojim ple?ima. Stil glume poznat još odranije kao „ostoji?evski“ u na?im internim razgovorima , a ekspresivan i prenaglašen u nekim elementima, potpuno je odgovarao ovakvom rediteljskom vi?enju. Istini za volju, za mene bi bilo ve?e iznena?enje da sam sen?ane video u jednoj verziji koja bi pre li?ila na realizam ili naturalizam u glumi, ali to je ve? moj problem. O metafizi?kim zna?enjima u drami ni re?, naravno… Stop.
Kostimi Gordane Nikoli? su pravo malo remek delo. Komad je potpuno i do grla, kako to neko re?e „zakop?an u epohu „ i tome se nema šta prigovoriti. Da li je neki detalj promakao ili nije, o tome ne bi mogli raspravljati bez prisustva stru?njaka iz ove oblasti i faktografskih elemenata prezentovanih na najdirektniji na?in. A ?emu bi to bilo? Da li su Cincari nosili fes kao deo svog svakodnevnog odevanja i kada to nisu morali (a u Be?u to zasigurno nisu), toliko je sitan detalj da o njemu ne vredi trošiti više ni re?. Stop.
Svetlosni park u našem Domu po prvi put je bio iskoriš?en kako valja. Dopunjen je stroboskopskim efektima u koreo-fantaziji kojom se vrlo efektno prikazala smrt Julijane Tolnaj u Košutovoj revoluciji, i to je jedan od detalja koji su obeležili, po meni, ovu predstavu. Ali… Sam kraj predstave obeležio je jedan incident, po meni potpuno nepotreban: Simeon Lupus je predstavu završio jednim od monologa iz Sterijinog „Kir Janje“!?
Mirjana Savin sjajna u ulozi Milice. Stop.
[url=https://www.jasatomic.org/25092009/darko_1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/25092009/darko_1tn.jpg[/img][/url]
Piše: Darko Grahovac, 26.09.2009.