Zemljina sestra daleko 20 svetlosnih godina

Astronomi uvereni da na novoopaženoj planeti postoje uslovi za održanje živog sveta
Astronomi su, najzad, opazili planetu za koju su bespogovorno uvereni da je životodavna. Naša, naravno, nije, ali joj nalikuje.

Otprilike Zemljinog stasa (oko 1,2 do 1,4 puta punačkija u struku), kruži oko svoje zvezde Glize 581 (po kojoj je nazvana Glize 581g) na rastojanju pogodnom za održanje života – nije suviše topla, ni previše hladna. Prvi uslov je, prema tome, ispunjen – verovatno ima tekuću vodu.

Astronom i astrofizičar Stiven Vogt, sa Kalifornijskog univerziteta u Santa Kruzu (SAD), procenjuje da su izgledi za nastanak života stopostotni! Veliki, svakako, jesu zato što su minulih godina snimljene dve, znatno krupnije od Zemlje (od ukupno šest), u istom „nastanjivom području” istoimenog „crvenog patuljka”, od nas udaljenog 20 svetlosnih godina u sazvežđu Vaga. Upravo je veličina razlog što, po svemu sudeći, kruži upola kraćom putanjom od Zemljine (pola astronomske jedinice ili oko 75.000 miliona kilometara), praveći jedan puni krug svakih 37 dana.

„Crveni patuljak” je zvezda čija masa iznosi, otprilike, desetinu naše matične, zbog čega manje sija i ne vidi se golim okom na noćnom nebu. A svetlosna godina je razdaljina koju svetlost, putujući brzinom gotovo 300.000 kilometara u sekundi, prevali za godinu dana ili oko 9,6 hiljada milijardi kilometara.

Nadvlačenje konopca
Na sve dužoj listi do sada otkrivenih planeta izvan Sunčeve porodice zauzima 491. mesto.

Prateći jedva primetne trzaje, svojevrsno „nadvlačenje konopca” sa svojom zvezdom, astronomi su joj izračunali masu i veličinu, iz toga zaključili da je stenovita, s dovoljno jakom silom privlačenja (gravitacija) da zadrži ma kakav gasni omotač (atmosfera). Pretpostavlja se da, zbog vlastite blizine zvezdi, ima prosečnu temperaturu na površini u rasponu od 31 ispod do 24 Celzijusova stepena iznad nule.

Sasvim dovoljno da se ugodi Zlatokosoj. Sećate li se, uopšte, bajke „Zlatokosa i tri medveda”, Hansa Kristijana Andersena?

Zlatokosa je banula u medveđu brvnaru. Na stolu u dnevnoj sobi su stajale tri činije s kašom: jedna je bila pretopla, druga prehladna, a treća po meri. Kada se najela, otišla je u spavaću sobu i ugledala tri kreveta: jedan veoma tvrd, drugi izuzetno mekan, a treća potaman. U potonjem je zaspala. (Ostaje nejasno zašto je medvedi, jedni od najokorelijih svaštoždera, nisu odmah pojeli.)

I naša Zemlja se odavno ugnezdila u „pojasu Zlatokose”, na podesnoj razdaljini da upija dovoljno Sunčevog zračenja. Nećete verovati: taj dvomilijarditi delić ukupnog isijavanja, od kojeg se dve trećine odbivši se od Zemljine površine vrati u kosmos, omogućuje bitisanje svakojakog živog sveta!

Dalekovidi mudraci

U stvari, ta oblast se u Sunčevom slučaju proteže malo dalje od Venerine, pa sve iza Marsove putanje.

Koliko je takvih i sličnih u kosmičkom beskraju?

Za početak uzmimo oko stotinu nama najbližih zvezda od milijardi i milijardi u Mlečnom putu (naša galaksija). Na temelju toga naučnici procenjuju da ima desetine milijardi nastanjivih planeta!

Zemlja, dakle, odavno nije usamljena.

Pronalaženjem takvih „kosmičkih stena”, na kojima bi se život začeo i opstao, ljudi će se primaći vlastitim hemijskim i biološkim korenima u svekolikom beskraju. Skorašnji nalazi nagoveštavaju da u kosmosu obitava mnoštvo zemljolikih planeta. Naučnici veruju da su sada na korak bliže odgovoru na zavetno pitanje: Da li smo sami u kosmosu?

Pre dva hiljadugodišta dvojica antičkih mudraca, Aristotel i Epikur, sporili su se da li postoje planete nalik našoj, naslućujući, valjda, da ona nije ni jedina, ni osamljena. Dokazi da su bili dalekovidi tek u naše vreme pristižu.

Zbog javno iznesene tvrdnje da ni druge zvezde, poput Sunca, nisu bez porodice – što je protivrečno papinom svetonazoru – Đordano Bruno je 1600. skončao na lomači.
Stanko Stojiljković – Politika