Velika svetska seoba tek predstoji
MOSKVA – Migracione procese nemoguće je zaustaviti. Samo u poslednjih 25 godina broj migranata u svetu se udvostručio. U narednoj deceniji njihov broj će skočiti još dva puta.
Eksperti Svetske banke izračunali su da efekat potpunog otvaranja granica i slobodnog kretanja stanovništva planete može da dostigne 39 triliona dolara u narednih 25 godina. Radi poređenja: sada samo za pomoć siromašnim zemljama godišnje se troši 70 milijardi dolara.
Veći bruto proizvod
Očigledno, bez strane radne snage se za sada ne može, konstatuju ruski eksperti. Po njihovim prognozama EU će do 2050. biti potrebno 100 miliona migranata, a Rusiji do 2025. godine 20 miliona, prenosi Glas Rusije.
Zahvaljujući migraciji uvećaće se zaposlenost stanovništva, unutrašnji bruto proizvod zemalja, a smanjiće se nivo siromaštva. Visokokvalifikovani strani stručnjaci doprinose povećanju efikasnosti ekonomije, stimulišući priliv investicija. Upravo imigranti su osnovali takve globalne korporacije kao što su Gugl ili Intel.
Za razliku od njih niskokvalifikovani migranti zauzimaju ona radna mesta koja lokalno stanovništvo smatra neprivlačnim. Oni rade kao domaćice, dadilje, zidari, čistači, pomoćni radnici. Trenutno u Rusiji živi oko 10 miliona migranata, uglavnom iseljenika iz republika bivšeg SSSR. Njihov doprinos ekonomiji i demografiji zemlje značajno premašuje troškove vezane za migraciju, ističu stručnjaci.
Ekonomski profit za migrante i njihovu zemlju je takođe očigledan. 2009. godine gastarbajteri koji rade u Rusiji poslali su u svoje zemlje 19 milijardi dolara, što čini 2 odsto ruskog unutrašnjeg bruto proizvoda. Radi poređenja: iz Nemačke migranti su izvezli 16 milijardi dolara, iz Italije 13, navodi ruski radio.
Radi se o tome što u takvim zemljama kao što je Kirgizija, Tadžikistan, nažalost, radnih mesta je malo, ekonomija nije tako snažno razvijena. Naravno, razlika u platama je kolosalna. A porodice su velike, treba ih hraniti. Zato je to svima povoljno. 50 odsto unutrašnjeg bruto proizvoda Tadžikistana čini novac migranata koji oni šalju. U Moldaviji 30 odsto.
Lampeduza upozorava na rizike
Ali ne smeju se zatvarati oči ni pred značajnim rizicima koje krije uvećanje migracije, pre svega nekontrolisano.
Dovoljno je setiti se nedavnih nereda koje su priredile izbeglice iz Severne Afrike na italijanskom ostrvu Lampeduza. Još jedan primer su plamteća predgrađa Pariza. Istina, tamo nisu operisali došljaci iz dalekih zemalja, već potomci migranata koji su dobili francusko državljanstvo, ali se nisu integrisali u društvo.
Zadatak svake države je da učini sve da migracija bude korisna. Radi toga se treba pobrinuti o ispravnoj raspodeli došljaka među regionima.
Uvođenje ograničenja na dolazak strane radne snage dovodi samo do uvećanja priliva ilegalaca, tvrde ruski eksperti, a prenosi Glas Rusije.
RTV