Kasice koje niko ne bi razbio

Umetnost može biti i lepa i vedra, tvrdi keramičarka Tijana Đorđević, upirući prstom u neobične figurice
Neobične kasice prasice „izležavaju se” ovih dana u Maloj galeriji „Singidunum” u beogradskoj Uzun Mirkovoj ulici, njih tridesetak čak, veselih i bucmastih. Sve su različite, leškare na trbuhu, boku, uspravljene, sa ispruženom nogom – ali uvek pristojno odevene u gaćice sa tufnicama. Uveseljavaju posetioce i prolaznike, izazivajući simpatije baš kao i čuvena Mis Pigi iz „Mapet šoua”. Inspirisane su ekonomskom krizom i opštom promocijom štednje, pa je i naziv ove neobične izložbe „Da bog da ne imali, pa imali” – kletva koju bi svako poželeo. „Visoke” su oko 25 santimetara, debeljuškaste su, bogate kao da su ćup za zlato jer mogu da prihvate dosta sitniša. Ušteđevina se iz nje ne može izvući bez razbijanja. Ko da zažmuri i slomi u paramparčad akrilatnu zelenu, crvenu, žutu ili plavu lepoticu koja se većini svidi već na prvi pogled …

U svemu se te lepe prasice razlikuju, jedino im je isti izraz lica, jer se njihova autorka, keramičarka Tijana Đorđević opredelila za pokret kao sredstvo komunikacije. Pokret je njena umetnička vizija još sa master studija na Univerzitetu „Sirakuza“ u državi Njujork, gde je bila asistent. Tri godine se upoznavala sa prirodom različitih vrsta gline da bi novim tehnikama izrade i pečenja „zarobila“linije u različitim pokretima.

– Na našim studijama budući keramičar se obučava veštini izrade u jednoj tehnici i jednoj vrsti gline, na američkom univerzitetu se insistira na teoriji, uz dostupnost svih tehnika i svih vrsta gline. Od pečene gline u novim tehnikama moguće je napraviti neviđene lelujave keramičke kompozicije. Čitav jedan semestar sam radila na usavršavanju dve vaze… Jednu sam poklonila univerzitetskoj galeriji, drugu sam prodala, jeftino, za samo 150 dolara…

Inspiracije su dolazile same, priseća se Tijana, kao ideja za vazu s motivima leptira. Leptirova krila sastavljena su od malih obojenih pločica slično mozaiku. Obojen porcelan se prvo iseca na pločice i ređaju se u kalupe tako da se mozaik vidi i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane posude. Posebno su joj bili zanimljivi samuraji napravljeni tehnikom isitnjenog papira pomešanog sa glinom. Posle pečenja papir izgori, a ostaje tanka keramika.

– Kada kažemo „keramika” obično pomislimo na nepokretne glinene ćupove i činije, keramičke pločice, ali ona ima i svoj umetnički život, nimalo statičan. U Americi sam eksperimentišući sa glinom i raznim tehnikama izrade napravila unikate životinja koji se kao modni detalj nose uz odgovarajuću garderobu, slično živim kucama. Sedefno krzno čivava, gotovo prirodne boje, dobijeno je u posebnoj, japanskoj peći na drva koja se ne gasi tri dana, i u kojoj se glina peče strujanjem vrelog pepela. Svakokučence, a ima ih različitih rasa, umetničkojedelo, dekorisanonajedinstvennačin. Namenjeni su prvenstveno onima koji ne mogu da brinu o živim kucama, a želedaimajuuz sebe nekogmalog i nežnog.

Pokretom je inspirisana i keramička serija slonova pod nazivom „Slon koji se goji“. Pet ružičastih slonova su simbol pijanstvom izazvanih halucinacija. Svaki je drugačiji, ali je to jedan te isti slon koji pije, pa se oblik na svakom sledećem menja dok poslednji izgleda skoro kao balon. Pokretni su i „70 mrava u mimohodu“, predvođeni velikim Taticom, mravom koji pušeći tompus nadgleda rad ostalih. Svakimali mravjedugačak oko 15 santimetara. U glini su nastali i ogromni viseći komarci sa svim njihovim falangama – opisuje naša sagovornica ostvarenja svojih umetničkih vizija.

Lepotom pokreta osvajaju i kompozicije „voda“, „vatra“ i „trava“ – serije keramičkih činijica i čašica koje su položajem i nijansama boja uhvatile talasanje vetra u travi, i vodi, plamen u vatri.

– Ovi radovi su nastali iz kalupa tako da je osnovni oblik isti. U jednom trenutku sam počela da ih grupišem u kompozicije. Zanimali su me odnosi linija koji nastaju preklapanjem isečenih vrhova i ivica. Kada se posmatrač pomera u odnosu na kompoziciju, menja se i odnos između posuda i cela kompozicija postaje dinamična. Neodoljivo podseća na trenutke opuštanja pored reke, kada ležimo na travi ili smo pored vatre.

Na pitanje zašto je napravila gice i druge životinje, uz sve visoke umetničke domete koje je postigla u keramici, Tijana je kratko odgovorila: „Umetnost ne mora da bude uvek uzvišena. Može da bude i vedra”.

V. Bošković – Politika