Pozorišna prošlost Jaša Tomi?a (Modoša)

Ljubav prema pozorištu izražena je kod stanovnika Jaša Tomi?a, nekadašnjeg Modoša, od davnina. Kada su prve pozorišne predstave ovde prikazane nije poznato. Kako je u ovom mestu škola postojala još 1719.godine, može se predpostaviti da su ovdašnji u?itelji, krajem XVIII veka, po ugledu na velikobe?kere?kog (zrenjaninskog) u?itelja Marka Jeliseji?a, koji je sa ?acima 1783. izvodio predstave sa biblijskom i istorijskom tematikom, verovatno isto radili. Gluma se nazivala „izigravanje“, te je ovaj izraz sa?uvan do današnjih dana. Školska deca su glumila u predstavama, da bi kasnije postali pozorišna publika, željna novih predstava i novih izvoža?a. Prve registrovane pozorišne predstave u Modošu davalo je srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, koje je ovde dalo 5 predstava od 01. do 11. septembra 1867. godine. Pozorište je ovamo stiglo iz ?akova, gde je svojim predstavama uveli?alo otkrivanje plo?e na ku?i u kojoj je ro?en Dositej Obradovi?. Za prvo gostovanje SNP u Modošu vezano je i osnivanje Narodnog pozorišta u Beogradu! Naime, prilikom gostovanja u Modošu, upravitelj SNP-a, doktor Jovan Ðor?evi?, dobio je telegram iz Beograda sa zahtevom da odmah prekine turneju i do?e sa ansamblom u Beograd kako bi osnovao Narodno pozorište, što je ovaj i u?inio, te je nema?ka pozorišna trupa osuje?ena u pokušaju da se predstavi u Beogradu kao prvo srpsko pozorište. Od tada, pa do kraja XIX veka, ovde gostuju brojne putuju?e pozorišne družine, koje na ma?arskom, nema?kom i srpskom jeziku daju predstave, uz prisustvo brojne publike, koja ih je smatrala sve?anoš?u. Predstave su održavane u velikoj sali hotela „Zagreb“, koja se nalazila na mestu današnjeg hotela. Pored dramskih predstava, davane su i operete koje su tada bile naro?ito popularne u Evropi. U lokalnom listu „Modoš“, koji je izlazio od 1888. do 1918. godine, iz 1888. godine nalazimo da „putuju?e pozorište daje operetu „Slepi miš“, koja je tada bila veoma popularna. Prva mesna pozorišna družina osnovana je 1893. godine i davala je predstave na ma?arskom jeziku. Posle pojave lokalnih amatera putuju?e pozorišne trupe još ?eš?e gostuju, ali zato prestaje sa radom lokalna amaterska trupa. Po?etkom 1906. godine trgovci i zanatlije osnivaju Kulturno-umetni?ko društvo u kojem se pretežno negovala muzika i pevanje, a manje pozorišni amaterizam.

Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada ponovo gostuje novembra 1906. godine povodom osve?enja dogra?ene i restaurisane srpske pravoslavne crkve, kada je prikazan „Ðido“. Ovo je bila gala predstava kojoj su prisustvovali episkop temišvarski dr.Georgije Leti? i podžupan torontalske županije sa svitama. Od tada pa do izbijanja I svetskog rata 1914. godine ovde gostuju razne putuju?e družine, a za vreme samog rata, 1914-1918. kulturni život zamire. Iako je srpska vojska zauzela Modoš, 1918. godine, na zahtev saveznika, Modoš je pripao Rumuniji, sve do 1924. godine, kada je vra?en kraljevini SHS.

Pozorišni život se obnavlja tek 1932. godine, kada je osnovan „Soko“ kao organizacija za telesni, moralni i intelektualni odgoj naroda. Najvažniju ulogu imao je ?lan na funkciji „prosvetara“, koji je bio kreator svih navedenih aktivnosti. Zasluga za obnovu kulturnog života pripada ljubiteljima pozorišta-?lanovima „Sokola“. Ova organizacija je dobila na koriš?enje bivšu štalu kaptolskog vlastelinstva, koja je adaptirana za gimnasti?ku salu sa pozornicom i svla?ionicama. Klupe sa naslonima su, za vreme telesnih vežbi bile sklonjene ispod pozornice, a za vreme pozorišnih predstava iznošene i postavljene za publiku. U ovoj sali su, ne ra?unaju?i vreme okupacije, davane predstave sve do 1955. godine, kada je sala data školi za sportske aktivnosti. Pozorišni amateri pri „Sokolu“ bili su veoma aktivni, a najve?e ostvarenje bila im je predstava „Ðido“, u kojoj je glavnu ulogu igrao prvak zrenjaninskog sokolskog glumišta, Laza Bogdanovi?. Nema?kom okupacijom prestaje svaka aktivnost „Sokola“ i njegovih sekcija. Za vreme okupacije, u organizaciji Crvenog krsta, ovi amateri daju, sa izmenjenim ansamblom, ponovo „Ðidu“. Predstava je odigrana pred dupke punom salom hotela, a sav prihod je upu?en ratnoj siro?adi i ratnim zarobljenicima u Nema?koj.

Ve? prvih oktobarskih dana 1944. godine, oduševljeni slobodom, bivši amateri „Sokola“ obnavljaju kulturni život u mestu u saradnji sa vojnom jedinicom-?etom X vojvo?anske brigade. Skoro svake ve?eri se održavaju priredbe ispunjene horskim pesmama, recitacijama i po nekim ske?om i satiri?nom pesmom „vrabac“. Posle priredbe održavane su igranke. Inicijativni skup gra?ana za osnivanje amaterskog pozorišta održan je 5. septembra 1946. godine, a osniva?ka skupština održana je 25. septembra 1946. godine. Tada su registrovana 32 aktivna i 60 pomažu?ih ?lanova razli?itih profesija i nacionalnosti. Na osniva?koj skupštini su doneta i „pravila o radu“, koja su predvi?ala davanje predstava na bugarskom i ma?arskom jeziku. Prvi predsednik bio je u?itelj i reditelj Ðor?e Damjanov-Ðekša, a podpredsednik Vasa Radosav, sekretar zanatske komore jašatomi?kog sreza. Posle ozvani?enja rada spremaju se predstave sa kojima se gostuje po okolnim mestima i celom srezu. Prve uspehe amatersko pozorište postiže septembra 1947. godine na prvenstvu amaterskih pozorišta u Novom Sadu, gde nastupaju sa Gogoljevom „®enidbom“ i osvajaju prvo mesto sa 135 bodova, dok je drugo mesto osvojilo ma?arsko amatersko pozorište iz Subotice sa 113 bodova. O predstavi jašatomi?kih amatera pozorišni kriti?ar iz Novog Sada je zapisao: „Amatersko pozorište iz Jaša Tomi?a se uzdiže iznad diletantizma i u znatnoj meri se približava visini profesionalnih gra?anskih pozorišta“.

Za nepune dve godine, od novembra 1946. do leta 1948. godine, amatersko pozorište je dalo 51 predstavu, od toga 34 u mestu i 17 na gostovanjima po jašatomi?kom srezu.

Godine 1948. u?estvuje na amaterskom prvenstvu Vojvodine i osvaja drugo mesto, iza amatera iz Turije. Pad u kvalitetu predstava se ose?a posle odlaska Pere Vrtipraškog, nosioca glavnih uloga, u suboti?ko Narodno pozorište krajem 1947. godine. Njegov repertoar preuzima Miloš Ga?an. Vrtipraški ostaje do 1950. u Subotici,zatim prelazi u Narodno pozorište u Zrenjaninu, a nakon toga u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, gde je i penzionisan. Na prvenstvu vojvo?anskih amatera u Novom Sadu, jašatomi?ko amatersko pozorište u?estvuje 1949. godine sa tada aktuelnim delom Goua i Isoa „Duboko korenje“ i osvaja prvo mesto, ispred ma?arskog amaterskog pozorišta iz Kikinde. Iste godine dali su 30 predstava, od kojih devet premijera. Sa podmla?enim gluma?kim anasamblom ovo pozorište dokazuje da je Jaša Tomi? izvor gluma?kih talenata koji prijatno iznena?uju pozorišne stru?njake na vojvo?anskim smotrama. Za amatersko prvenstvo Vojvodine, 1950. godine, pripremljen je Gogoljev „Revizor“, u kojem je nastupilo 27 glumaca, od kojih 13 debitanata! Iste godine reditelj Ðor?e Damjanov odlazi u Zrenjanin, gde ?e biti postavljen za direktora Narodnog pozorišta.

Iste godine grupa velikih ljubitelja pozorišta pokre?e inicijativu za podizanje zgrade Doma kulture. Pokreta?i ove inicijative bili su: Nedeljko Nikolin-Bata, u?itelj i direktor škole u?enika u privredi, Jovan Vojnovi?-Bata, u?itelj,direktor osnovne škole, Petar Lauš, direktor filijale narodne banke u Jaša Tomi?u i ®iva Vujin, sekretar mesnog komiteta. Pred gra?ane izlaze sa inicijativom za izgradnju Doma kulture. Predlog je Zbor sa oduševljenjem prihvatio, kao i obavezu da svaki punoletni gra?anin dobrovoljnim radom da li?ni doprinos izgradnji Doma kulture. Kako nije bilo novca, dobrovoljnim radom je ispe?ena cigla i izgra?eni temelji. Zgradu je projektovao zagreba?ki arhitekta Deželi?. Po projektu, zgrada je imala oblik jajeta, a tada je u Evropi bilo samo pet takvih sala. Kada su temelji bili završeni, pozvana je stru?na komisija iz Novog Sada, koja je, veoma zadovoljna izvršenim poslovima, predložila poikrajinskoj vladi da odobri potrebna sredstva za završetak Doma. Zgrada je završena 1955. godine, a pozorišnu sezonu je otvorilo jugoslovensko dramsko pozorište komedijom „Ro?aka Sonja“.

Kako je pozorišni amaterizam po?eo da jenjava, 1951. godine osnovano je Kulturno-umetni?ko društvo „Vasa Staji?“ sa pozorišnom, muzi?kom i baletskom sekcijom. Akcenat u radu društva je i dalje bio na pozorišnim predstavama, iako su i baletska i muzi?ka sekcija imale uspeha. Prelepa sala Doma kulture širom je otvorila vrata i pozorištima sa strane: Narodno pozorište „Toša Jovanovi?“ je ovde imalo svoju drugu scenu, gde je prvi put izvodilo svoje premijere van Zrenjanina. Mese?no su davane dve predstave. Pored toga, gostovalo je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, sa operom i baletom, kao i Jugoslovensko dramsko pozorište sa Molijerovim „U?enim ženama“.

Milan Ðukanov
Istori?ar
Zrenjanin