Sporni legat čoveka koji je "otkrio" Maču Pikču

Peru je u četvrtak 7. jula velikom ceremonijom obeležio vek od “otkrivanja” Maču Pikčua od strane istraživača Hajrama Bingama, čiji je podvig „pronalaženja“ svetog grada Inka 100 godina nakon i dalje tema sporenja istoričara i arheologa. Hajram Bingam
Nije teško zaključiti danas da je izbledela fotografija Hajrama Bingama, američkog istraživača i naučnika, kako stoji na zaraslim ruševinama Maču Pikčua bila inspiracija za holivudski lik Indijana Džonsa. Svaki školarac je video taj film u kojem heroj gleda smrti u lice u džungli okružen hordama krvožednih domorodaca. Međutim, taj imidž ne prolazi dobro u zemljama gde su se te avanture navodno dogodile.

Istoričar i predavač Univerziteta Jejl Hajram Bingam nije u stvarnosti bio Indijana Džons a Peru nije jedna od tih zemalja, ali u trenutku dok zemlja slavi 100 godina od “otkrića” Maču Pikčua, ponovo se pokreće debata oko Bingamovog legata. Mnogi peruanski istoričari i antropolozi smatraju da tvrđava Inka zapravo nikada nije ni bila izgubljena, kako se tvrdi. Popularno mišljenje glasi da je Maču Pikču 25. jula 1911. otkrio američki arheolog i istraživač Hajram Bingam koji je to predstavio u časopisu Nacional Geographic i time svetu prvi put obelodanio postojanje izgubljenog grada.

“Bingam je bio univerzitetski profesor koji je bio nešto više rečitiji od lokalnog naroda sa Kuska”, kaže za BBC Horhe Flores, profesor antropologije sa Univerziteta San Antonijo Abad u Kusku. “Arheološka mesta su bila svuda, dok je Bingam samo iskoristio prednost te situacije u svoju korist”.

Danas je u akademskom svetu prihvaćena činjenica da Bingam nije “otkrio” ili “ponovo otkrio” tvrđavu Inka u vrhovima visoke džungle Perua. Peruanac Augustin Lizaraga je tamo bio pre njega dok je Nemac Augusto B Rens, koji je 1860. kupio zemljište na mestu nekadašnje tvrđave Inka, možda čak opljačkao areheološke vrednosti uz dozvolu peruanske vlade.

Štaviše, dr. Flores tvrdi da je Maču Pikču opisan u kolonijalnim dokumentima koja datiraju do 1555. godine.

“Maču Pikču nikada nije bio izgubljen, ali je Bingam predstavio svetu značaj ovog arheološkog mesta za istoriju i nasleđe Perua”. kaže australijski istraživač Džon Leivers, koji je proveo poslednjih 20 godina istražujući ruševine Inka. Peruanska vlada je elegantno zaobišla sporno pitanje Bingamovog otkrića nazvavši događaj: “100 godina Maču Pikčua u svetu”.

Sve do skoro, Peru se nalazio u dugogodišnjem sporu sa Jejlom zbog artefakata koje je Bingam poneo sa sobom 1912. godine. Nakon oštre diplomatske kampanje i brojnih sudskih procesa sa ciljem vraćanja u zemlju arheološkog blaga, američki univerzitet je vratio 46.332 predmeta. Peru smatra da su ti predmeti samo bili posuđeni Jejlu. Većina njih je vraćena u martu ove godine, uključujući 337 muzejskih komada, i biće izloženi u nekadašnjoj prestonici imperije Inka, Kusku.

Odlazeći peruanski predsednik Alan Garsija, pisao je direktno predsedniku SAD Baraku Obami tražeći od njega da interveniše u sporu sa Jejlom.

“Pre pedeset godina Bingam je proglašen počasnim profesorom našeg univerziteta, danas niko ne bi ni pomislio da učini nešto slično. Percepcija u vezi nacionalnog istorijskog i arheološkog nasleđa je kompletno promenjena”, kaže dr. Flores. “Raspoloženje u ovom momentu predstavlja potvrdu peruanskog prava nad svojim arheološkim materijalima koji su kradeni u različlitim periodima pod različitim izgovorima”.

Peruanska istoričarka Marijana Mould de Pase kaže da je provela godišnjicu razmišljajući kako je jedan čovek bio u stanju da kaže da je otkrio nešto u zemlji koja nije njegova. Ona dodaje da Bingam nije odao priznanje Peruancima koji su mu pomogli pri njegovom “naučnom otkriću” Maču Pikčua, od tadašnjeg peruanskog predsednika do lokalnih seljana, koji su ga odveli do mesta, danas uvršetenog među Sedam svetskih čuda.

Međutim, Hjudž Tompson, autor knjige “The White Rock: an exploration of the Inca heartland” brani Bingamov legat.

“Mislim da niko ne može da obori činjenicu da je on bio istinski naučni pronalazač Maču Pikčua”, kaže on. “Bingam ga je predstavio svetu i u suprotnom to se ne bi desilo još mnogo godina”.

Za većinu Peruanaca proslava se više odnosi na same ruševine, koje su postale simbol nacionalnog identiteta. Vladin plan za veliku proslavu na mestu je otkazan nakon oštrog protivljenja iz UNESCA-a. Ta organizacija Ujedinjenih nacija je 1983. godine proglasila Maču Pikču za objekat od značaja za Svetsku baštinu a 2007. je izglasan kao jedan od novih Sedam svetskih čuda u globalnom internet glasanju.

Maču Pikču je samo tokom 2009. godine videlo više od 800.000 ljudi pre nego što su prekinute železniče veze u poplavama januara 2010. godine, što je izazvalo gubitak miliona dolara za peruanski turizam. Međutim, mesto je danas popularnije nego ikad, pošto je gotovo 180.000 ljudi posetilo tvrđavu Inka u prva četiri meseca ove godine.

e-Novine