Nojeva barka

[url=https://www.jasatomic.org/25082006/barka1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/25082006/barka1tn.jpg[/img][/url]
Danas – Petak, 25. Avgust 2006.
TEATAR
„Lakrdija ili poetsko filozofska drama“, podnaslov komada iz naslova ovog teksta mnogo kazuje i o predstavi u scenografiji filma „Karava?o“, u Filmskom gradu u Košutnjaku. Isto toliko koliko je mogu?no sastaviti lakrdiju i poetsko filozofsku dramu, toliko je uspešno pomešati i Kalderonov klju?ni dramski tekst iz 17. veka sa parodijom na Osmu sednicu koja je, ovde, mnoge stajala glave. A ?itav narod tamnice.
Nije nam cilj da opanjkavamo Markovi?ev komad. Kao ljubitelj njegovog pisanja (Govorna mana, Turneja, Parovi, Pandorina kutija, Delirium tremens…) vaš kriti?ar je, kao ostali svet, uživao u zvezdanom nebu iznad Košutnjaka, monumentalnosti filmske scenografije, duhovitosti likova koji odreda nose imena naših najpoznatijih zvezda: Dragan Nikoli?, Svetlana Ceca Bojkovi?, Vojislav Brajovi?, Mirjana Karanovi?, Milan Lane Gutovi?, Josif Tati?, Danilo Bata Stojkovi? i drugi.Stvarni glumci bili su: Nikola Ðuri?ko i Vojin ?etkovi?, Fe?a Stojanovi? i Tanasije Uzunovi?, Jelena Jovi?i? i Tamara Krcunovi?, Predrag Ejdus i Tihomir Stani?, Milorad Mandi? i Boris Komneni?, Nada Šargin i Sloboda Mi?alovi?, Dragan Vuji? Vujke i Milan Tomi?.
O tekstu.
Kao što se voda i ulje ne mogu sastaviti, tako je „uzaludan ljubavni trud“ da se Kalderon, aristokrata i nacionalista, branitelj kodeksa ?asti iz španskog Zlatnog veka pomeša sa parodijom na politi?ku nameštaljku na Osmoj sednici koja, najpre, asocira na bra?ni par Miloševi?. Onoliko koliko je Sigismund, kraljevi? iz komada „®ivot je san“ sanjao svoj život, ve? budan, odjednom oslobo?en iz tamnice u kojoj je, iz dvorskih spletkaroških razloga i proro?anstva, proveo ?itav vek (igrali su ga Branislav Le?i? na Lovrijencu i Nebojša Dugali? u Narodnom), koliko je, dakle, kraljevi? metafori?an u svom ?uvenom monologu, u kojem izjedna?uje san i javu, u krajnjem filozofskom cilju, toliko je, i više, burleska o Osmoj sednici Centralnog komiteta KPJ uronjena u blato, „do kolena“.
Goran Markovi? je napisao komad o vlasti. A Kalderonova drama je, kao sve velike drame (pa i Hamlet), nužno tako?e to. Ali, razlika je presudna. Filozofsko, poetsko štivo, puno simbola i metafore, teško se odslikava ili postaje fon Ibarskoj magistrali. Uzalud je tekst o Osmoj sednici (koji je, verovatno, integralno, zanimljivo vi?enje) vrcav, duhovit, istinit u svojoj banalnosti. Uzalud su glumci simpati?ni. Finalni proizvod, mešavina, samo je nasilan spoj nespojivog. ?ak i kad se uloge, opet spolja, vešta?ki, zamene. Osaka?uje i jednu i drugu dramu. Neka ostane zabeleženo da je do kraja nejasno, zašto se, i u ?ijem prevodu, „®ivot je san“ igra u hrvatskoj varijanti. Zar je to soficistirana distanca?!
O predstavi.
Veoma zanimljiv pokušaj da se ožive novi prostori, da se animira Grad, da se skupa scenografija iskoristi za još nešto. Kritika obi?no kaže: „Eh, da je umesto ovoga odigrano…“
Nije ovde tome mesto. Upravo ovaj komad, u tropskoj beogradskoj no?i, bio je dobar potez, sa dobrim namerama, dobro izveden i rado gledan.
Sve je istina. Ako je život san.
Dragana Boškovi?