Predstava „Talenti i obožavaoci“
Sezona 2009/2010
„TALENTI I OBOŽAVAOCI“
Aleksandar Nikolajevič Ostrovski
Režija: Darko Grahovac
Scenografija, kostim i izbor muzike: Darko Grahovac
Šaptač: Antal Kiš
Igraju:
Aleksandra Nikolajevna Njegina ………….. Bojana Aleksić
Domna Pantelejevna ……………………………. Sandra Radivoj
Knez Iraklije Stratonovič Dulebov ………… Stojan Kalapiš
Grigorije Antonovič Bakin …………………….Srđan Radivoj
Ivan Semjonovič Velikatov …………………… Radovan Zubac
Petar Jegorovič Meluzov ………………………..Dušan Miladinović
Nina Vasiljevna Smeljska ……………………… Dragana Smederevac
Martin Prokofijevič Narokov …………………..Siniša Jerinić
Gavrilo Petrovič Migajev ………………………..Vladimir Mrdak
Erast Gromilov ……………………………………….Mata Lalić
Vasa ………………………………………………………Zoran Milivojević
Matrjona ………………………………………………..Ljiljana Ćelić
Predstava traje 1 sat i 50 minuta sa pauzom izmešu drugog i trećeg čina.
Premijera odigrana 27.marta 2010. godine
Igranja:
27. mart 2010. Jaša Tomić
02. april 2010. Jaša Tomić
07. april 2010. Novi Bečej
ALEKSANDAR NIKOLAJEVIČ OSTROVSKI (1823–1886)
Stvaralaštvo Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog izazvalo je pravu revoluciju u ruskom teatru. Već prve njegove drame dale su naslutiti o kakvom se dramskom piscu radi. Iako je bio nepoznat čitaocima njegove prve drame su dosta lako nalazile put do pozorišta. A.N. Ostrovski je rođen 1823. godine u Moskvi, odrastao je u Zamoskovrečju u trgovačkoj familiji. Njegov otac je radio kao advokat. Sam Ostrovski je završio gimnaziju, a potom, kao nesvršeni student prava Moskovskog univerziteta, od 1843. do 1851. godine radio je različite i ne velike poslove u sudstvu. Mladom Ostrovskom, ti i takvi poslovi su, teško padali, osetio je da njemu nije mesto tu. Upravo, u tim godinama, dok je službovao po sudovima uspeo je da prikupi obilatu građu za svoja dela. Napisao je mnoga dela od kojih su mu najpoznatija „Bankrot“, „Siromaštvo nije greh“, „Oluja“, „Kola mudrosti dvoja ludosti“ , „Šuma“, „Talenti i obožavaoci“, „Mračno carstvo“, „Siromašna nevesta“, „Gozba u vreme kuge“.
Svet teatra je opisan u mnogim delima Ostrovskog i to nije slučajno. On je uvek emotivno primao siromaštvo i probleme u ruskom teatru. Užasavao ga je neopravdano loš položaj glumaca u carskim pozorištima, njihova zavisnost od činovnika, od ljudi koji dramu ne osećaju ali koji utiču na život i sudbinu umetnika. Ostrovski je često razgovarao sa glumcima koji su igrali u njegovim delima, želeći da kroz te razgovore otkrije njihovo poimanje onoga što igraju. Rezultati koje je postigao u tim razgovorima nisu bili značajniji u ono vreme. Razloge treba tražiti u odnosu glumaca, tada, prema glumi i teatru uopšte. Ostrovski je tokom svih godina svog rada išao ka usavršavanju sistema rada u pozorišu. Pišući svoje drame nadao se da će uspeti da ubedi vlast o neophodnosti reformi u ruskim pozorištima. Njegova dela su bila, i ostala na reprtoarima mnogih moskovskih pozorišta. Svojom aktivnom ulogom u pozorištu Ostrovski se isto tako nadao da će teatar osloboditi od netalenta, amaterske igre u kojoj je svaki glumac na sceni bio „sam za sebe“, ne vodeći računa o umetničkoj strani pozorišnog dela. Ostrovski je, u vremenu kada je bio angažovan u teatru, išao ka formiranju repertoara koji će se sastojati od ozbinjnih dela, ne želeći da popusti pred interesima glumaca i zahtevima onih koje su sedeli u „prvom redu fotelja“. Maštao je o otvaranju škole glume koja bi iz svojih redova regrutovala profesionalne glumce. Umro je 1886 godine ne dočekavši željno čekane i toliko potrebne reforme.