Stariji mozak bolje radi
Istraživanja o vraćanju mentalne moći starijima od 55 godina. Anketa „suprotstavila“ dve grupe volontera, od kojih su u jednoj bili ljudi starosti 55-75, a u drugoj između 25 i 45 godina
STARIJI mozak je možda sporiji, ali to nikako ne znači da je manje efikasan, štaviše, u mnogim stvarima radi bolje od mladog mozga. To je zaključak sve većeg broja novih istraživanja, koja „vraćaju mentalnu moć“ ljudima starijim od 55 godina.
Već odavno je odbačeno nekadašnje uverenje da se nervne ćelije ne obnavljaju i da već posle dvadesetih mozak zbog toga počinje da gubi sposobnosti. Sada znamo i da je mozak s godinama sve bolji, ne zbog količine sive mase, već zbog načina na koji koristi svoje kapacitete.
Institut za gerijatriju Univerziteta u Montrealu otkrio je da mozak starijih ljudi kada se suoči sa problemom reaguje potpuno drugačije nego mlad mozak. Istraživanje je „suprotstavilo“ dve grupe volontera, od kojih su u jednoj bili ljudi stari od 55 do 75 godina, a u drugoj između 25 i 45 godina. Dok su rešavali iste probleme, naučnici su na skeneru pratili šta se dešava u njihovim glavama. Pokazalo se da mozak mladih ljudi, kada se suoči sa problemom, trenutno „pali“ određene oblasti mozga da bi prilagodio strategiju novim okolnostima. Kod starijih ljudi proces procenjivanja situacije traje duže, ali je to zato što se uključuje više „lampica“ i polako se procenjuju razni faktori pre odlučivanja. Istovremeno, izostaju panika i nervoza, čime se štedi energija.
Iako su obe grupe u konačnom zbiru imale isti broj tačnih i pogrešnih rešenja, uprkos tome što je starijoj grupi trebalo više vremena da dođe do rezultata, istraživači kažu da je ovaj eksperiment pokazao da stariji mozak ni najmanje ne zaostaje, naprotiv, u složenim zadacima je bolji zahvaljujući tome što sveobuhvatnije razmatra okolnosti. Mlađi ljudi su brži i stoga ostavljaju utisak da im mozak bolje radi, ali je i to često pre znak neiskustva, odnosno nepoznavanja dovoljno parametara koji mogu da utiču na problem.
– Stariji mozak zna da ništa neće postići impulsivnim reagovanjem, a sada imamo i neurobiološki dokaz koliko je u procesu mišljenja dragoceno iskustvo koje se godinama skuplja. Što je stariji, mozak to više uči da bolje koristi svoje kapacitete – objasnio je šef istraživanja, neurobiolog Uri Monči.
Drugo iznenađenje neurolozima je priredilo istraživanje koje je pokazalo da nije tačno da se koeficijent inteligencije s godinama ne menja. Verovali su da inteligencija i pored svih promena ostaje ista, pokazalo se, međutim, da ona varira, čak da to može i fizički da se izmeri. Menja se, naime, gustina sive mase koju koristimo da bismo obavili složenije logičke, lingvističke i/li matematičke operacije.
Neurolozi britanske fondacije „Velkam trast„ došli su do tog zaključka posmatrajući unutrašnje strukture mozga 33 ljudi tokom rešavanja testova inteligencije. Prvi testovi su rađeni kada je ta grupa imala između 12 i 16 godina, a potom su ponavljani u razmaku od četiri godine. Pokazalo se da se rezultati menjaju čak do 20 poena („prosečna“ inteligencija na tim testovima beleži 100 poena).
Očigledno je da mozak nije rigidna struktura, kako su učile generacije studenata medicine, već da se neprestano menja. Baš kao i u sportu, dete koje je sa 14 godina u odličnoj formi već u osamnaestoj može da bude potpuno van „moždane“ kondicije. Dovoljno je da zapusti „trening“ i „olenji se“. Isto, kažu istraživači, važi i za obrnut proces.
Večernje novosti