Svet u rukama šačice

U kojim delovima sveta se koncentriše svetsko bogatstvo i ko kontroliše tokove novca. Zašto su u današnjem svetu bogati sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji
ŠTO se svet više povezuje, to podele u njemu postaju sve dublje i očiglednije.

Paradoks 21. veka, kada se izrazi jezikom novca, svedoči o sve većem jazu između rastućeg sveta siromaštva i sve većeg bogatstva koje se sliva u sve manji broj ruku. Globalna slika otkriva mesta u kojima se koncentriše novac i moć.

Kriza poslednjih godina potresa svet, ali ne pogađa podjednako sve. Ameriku muči fiskalni deficit, Grčka je pred bankrotom, evrozona se ljulja, ali istraživanja pokazuju da se broj bogataša povećava, dok najbogatiji postaju – još imućniji. Bogataša ima 11 miliona više nego pre izbijanja krize i bogatiji su, zapravo, nego ikad.

Sudeći prema godišnjem izveštaju „Meril Linča“ i „Kapgeminija“ posvećenom svetskom bogatstvu, ukupno bogatstvo najimućnijih u svetu je 2010. godine dostiglo 42,7 biliona dolara, što je za čak 10 procenata više nego prethodne (krizne) godine. Dok su mnoge svetske vlade, uključujući razvijene zemlje, uvodile mere štednje, broj onih koji imaju 30 i više miliona „slobodnih“ dolara porastao je za 10 procenata, na 103.000, a ukupna vrednost njihovih ulaganja skočila za 11,5 procenata na 15 biliona dolara. Među bogatima, najbogatiji su se bogatili brže.

Najviše ih je u SAD, Japanu i Nemačkoj. Osam od 10 ih ima preko 45 godina, tri četvrtine je muškaraca. Iako više od polovine (53 procenta) najbogatijih, živi u jednoj od ove tri zemlje, u azijsko-pacifičkim zemljama bogataši se najbrže množe zahvaljujući velikom usponu Kine i Indije.

Studija pokazuje da je svetska ekonomija još vrlo krhka i da je još mnogo prepreka rastu u ovoj godini. Za bogate to ne važi. Iako je Amerika bila epicentar globalnog finansijskog potresa, SAD su prošle godine imale ubedljivo najviše, 5.220 milionera, ispred Japana sa 1.530 i Kine sa 1.110.

Trend u SAD je, zapravo, nesmetano nastavljen. Od 1980. do 2005. godine 80 procenata ukupnog povećanja prihoda u Americi konstantno ide u ruke svega jednog procenta stanovništva SAD. Jaz između super bogatih i svih ostalih danas je veći nego ikada pre depresije tridesetih godina prošlog veka.

Amerika, međutim, nije izuzetak. Sličan se trend već duže beleži ne samo u siromašnim, ali sirovinama bogatim zemljama, kao što su Brazil, Meksiko ili Južna Afrika. Jaz se produbljuje i u Kanadi, Britaniji, ali i u „egalitarnijim“ zemljama kao što su skandinavske ili Nemačka. Zemlje u najvećem usponu, Indija i Kina imaju i najveću pukotinu između dve grupe stanovništva.

Velike korporacije, kao što su „Dženeral elektriks“, „Gugl“ ili „Godlman Saks“, nalaze brojne načine da profitiraju od velikog ekonomskog preusmeravanja koje je trenutno u toku u svetu. Najveće bogatstvo, međutim, ne ide toliko institucijama, koliko promućurnim pojedincima.

U 2005. godini najbogatiji čovek sveta i Amerike, osnovač „Majkrosofta“ Bil Gejts, bio je „težak“ 46 milijarde dolara, a njegov sunarodnik, investitor Voren Bafet imao je samo dve milijarde manje. Te godine, kombinovano bogatstvo 120 miliona Amerikanaca na dnu piramide, što je oko 40 procenata građana SAD, imalo je 95 milijardi dolara – svega nešto više od ukupnog bogatstva ova dva čoveka.

Studija Svetskog instituta za ekonomska istraživanja Univerziteta UN otkriva identičan trend na svetskom nivou – jedan procenat najbogatijih kontroliše 40 procenata globalnog bogatstva. Odnosno, 10 procenata bogataša koji poseduju 85 procenata bogatstva, praktično, kontrolišu planetu. Maja 2005. godine tri najbogatija čoveka po bogatstvu su prevazišla kombinovani BDP čak 47 država sa najmanjim BDP.

– Jedan odsto najbogatijih u svetu prima koliko i 57 odsto onih na dnu. Odnosno, manje od 50 miliona najbogatijih prima koliko 2,7 milijardi siromašnih – navodi se u studiji iz 2000. godine ekonomiste Branka Milanovića iz Svetske banke.

Najviše zarađuju stanovnici SAD i zapadne Evrope, posebno Britanci, Italijani i Francuzi. U Latinskoj Americi najbogatiji su Brazilci i Argentinci, dok je malo imućnih u južnoj Aziji, severnoj Africi, istočnoj Evropi, centralnoj Africi.

Dok bogataši, kao svetska klasa za sebe, kontrolišu planetu, 80 procenata ljudi na svetu živi sa manje od 10 dolara dnevno. Polovina svetskog stanovništva ima manje od dva dolara dnevno, a petina jedva dogura do – jednog dolara.

PERSPEKTIVA
Evropske teritorije su 1500. godine bile po BDP po osobi najbogatije na svetu. Najveći ukupni BDP imali su tada istočna i južna Azija, koje su bile i najnaseljenije. Najniži BDP, kako po osobi, tako i ukupno, imali su centralna i jugoistočna Afrika. Predviđanja kažu da će 2015. godine Kina da proizvodi 27 procenata bogatstva u svetu, a da će afričke zemlje ostati „tačkice“ na međunarodnoj finansijskoj pozornici.

KONCENTRACIJA MOĆI
Prema studiji iz 2009. godine fizičara Stefana Batistona i Džejmsa Glatfilda iz Švajcarskog saveznog instituta za tehnologiju iz Ciriha, zasnovanoj na informacijama dobijenim od 24.877 deonica i 106.141 deoničarskih entiteta u 48 zemalja, zaključili su da su svetske finansije u rukama svega nekoliko zajedničkih fondova, banaka i korporacija. Slika koju projektuju korporacijski mediji jeste da deonice poseduje veliki broj deoničara, posebno u Britaniji, SAD, Australiji i na Novom Zelandu, što daje utisak „demokratskog deoničarstva“. To je, međutim, mit, zaključuju oni. Iako su analizom došli do zaključka da svaka kompanija može da ima veliki broj vlasnika, ali svega nekoliko ruku kontroliše ceo finansijski sistem zemlje. Oni su identifikovali 10 investicionih entiteta koji su „velike ribe“ u većini zemalja. Najveća je „Kapital grup kompanis“, sa ulozima u 36 od 48 zemalja. Oni primećuju da globalizacija tih gigantskih kompanija otežava procenu njihovog ekonomskog uticaja: „Sa novom strukturom kompanija koje su toliko velike i proširene po zemaljskoj kugli, teško je da se utvrdi šta rade i šta im je stvarni cilj“, zaključuju oni.

Večernje novosti – Dubravka SAVIĆ