Reklame u novinama
Kraj XIX veka je i vreme formiranja građanskog društva i svako veće mesto u Banatu je imalo svoje nedeljne novine, koje su informisale narod o aktuelnostima i reklamirale različite stvari. Proizvođači poljoprivredne mehanizacije su koristili novinske stupce za reklamiranje svojih proizvoda. Najviše reklama je bilo u novinama koje su izlazile u Žombolju, Kikindi, Jaši Tomiću, Zrenjaninu, Pančevu, Perjamošu, Novom Kneževcu, Novom Bečeju i Vršcu.
Pored kompanije Klejton-Šatlvorta, jedna od prvih reklama Lancove fabrike poljoprivrednih mašina se pojavila 1883. godine u Velikosentmikloškim novinama, gde je ova fabrika nudila svoje proizvode: lokomobile od 2-8 KS, vršalice, trijere i prese. Fabrika poljoprivrednih proizvoda Deneš i Štajner je 1890. godina reklamirala u Žomboljskim novinama (Hatzfelder Zeitung) svoje sejalice i druge poljoprivredne mašine. Paul Koco, Banaćanin po svom poreklu, je u novinama koje su izlazile u Jaši Tomiću “Modoš” (Módos) 1892. godine nudio svoje proizvode: sve vrste sejalica sa ventilatorom i elevatorom za slamu, lokomobile i sejalice kompanije Garet i Sinovi. On je bio stalno prisutan na banatskom tržištu i smatran je za najpouzdanijeg proizvođača i trgovca mašinama.
Rabi i kompanija iz Budimpešte je 1892. godine reklamirala svoje proizvode u Žomboljskim novinama, gde je nudila svoju vršaću garnituru sa parnim lokomobilom i elevatorom za slamu. U istim novinama je dve godine kasnije, Kinova fabrika iz Mošon Mađarovara nudila svoju, svetski poznatu ”Mađarsku sejalicu“ trijere i razne plugove.
U novinama iz Jaše Tomića, “Modoš i okolina” (Módos és vidéke) prvi put se 1894. godine na banatskim prostorima reklamira kompanija Raston i Proktor iz Linkolna. Ova kompanija je nudila svoje samohodne parne mašine, motore na petrolej, vršalice sa dolapom, elevatore, uređaje za mlinove i Majerove trijere. Svoje proizvode je ova kompanija davala na višegodišnju otplatu preko svog generalnog zastupnika Mikloša Fehera. Ista kompanija se 1896. godine reklamirala u Žomboljskim novinama i nudila je prese za grožđe, krunjače za kukuruz, elevatore za slamu, različite sečke, žetelice, trijere, plugove i drugu raznovrsnu poljoprivrednu mehanizaciju. Treba naglasiti, a to se iz reklama jasno vidi, da je ova kompanija do tada na sajmovima dobila 390 zlatnih i srebrnih medalja i diploma.
Iz Žomboljskih novina, izašlih 1897. godine se vidi da je meštanin Arnold Bergental generalni zastupnik poljoprivrednih mašina Ugarskih železnica. Osim prodaje, on je imao i svoju radionicu za popravke i livnicu, jer se i sam bavio proizvodnjom poljoprivrednih mašina.
Poznata kompanija Mek Kormik iz Čikaga se reklamirala u nekoliko banatskih novina. U Žomboljskim novinama 1898. godine, ova kompanija sebe predstavlja kao jednu od najstarijih u svetu, odlikovanu sa bezbroj medalja i naglašava da je njena godišnja proizvodnja žetelica 362.000, a generalni zastupnici za Ugarsku su Miler i Vajs iz Budimpešte.
Harvester kompanija iz Amerike je 1912. godine reklamirala svoju žetelicu, nazvanu šampion, koja je sa vrpcom od manile vezivala otkos pšenice u snopove. Pored toga, kompanija je nudila i sejalice za kukuruz, sečke, različite plugove, prevrtače sena, prese za grožđe, stabilne i samohodne lokomobile na paru i benzin, vršaće garniture i parne plugove. Svoje proizvode je prodavala preko svojih predstavnika, Horvata i Karla iz Velikog Sent Mikloša.
Od svih kompanija, ipak je Klejton-Šatlvort bila najviše zastupljena sa svojim proizvodima na banatskom tržištu. No i pored toga, ona se stalno reklamirala u novinama. U Žomboljskim novinama iz 1896. godine, kompanija je nudila potencijalnim kupcima parne lokomobile raznih snaga, vršaće mašine sa elevatorima, plugove svih vrsta i zaprežnu sejalicu Kolumbija Dril. Proizvodne pogone ove kompanije na teritoriji Austrougarske je kupila 1912. godine fabrika Hofer-Šranc pa je došlo do fuzionisanja dve firme izuzetnog renomea. Skraćeno su se zvali H.S.C.S. sa sedištem u Budimpešti. Fabrika je zapošljavala 1.600 radnika i bila je jedna od najvećih fabrika poljoprivrednih mašina u Evropi.
Ekskluzivitet prodaje njihovih proizvoda u severnom Banatu je, 1913. godine, imao Uroš Ninčić, bravar – mašinista iz Jozefova (Novi Kneževac). On je u lokalnim novinama „Novi život” obaveštavao građanstvo da je zastupnik čuvene firme i da se na njegovom stovarištu mogu kupiti: obične vršaće i samopokretne mašine sa potpunom garniturom, sejalice, žetelice, kosačice, krunjači, sečke, prekrupnjače, mlinovi, plugovi, rešeta, trijeri, grablje i druga oprema.
Bečka fabrika Majfert i drug, je 1902. godine putem žomboljskog Glasnika (Zsombolyai közlöny) nudila svoje hidraulične prese za grožđe, sejalice „Agricola”, vršalice, plugove, valjke, prese za slamu, drljače, rešeta i krunjače za kukuruz. Fabrika trijera, Štahel i Lener iz Budimpešte se reklamirala 1901. godine u Gornjetorontalskim novinama (Felső Torontál) iz Velikog Sent Mikloša i nudila je sve svoje proizvode. Uz to je obavestila cenjeno građanstvo da je za kvalitet svojih proizvoda na milenijumskom sajmu u Budimpešti 1886. godine dobila zlatnu medalju. U istim novinama se reklamirala poznata fabrika trijera i rešeta Kalmar (Kalmár) iz Hodmezevašarhelja, čije su proizvode Banaćani rado kupovali.
Sa pojavom motora i mašina sa unutrašnjim sagorevanjem na našim prostorima, počelo je reklamiranje u banatskim novinama, gotovo svih velikih proizvođača. U novinama iz Jaše Tomića “Modoš”, 1907. godine je reklamiran originalni švedski lokomobil „Bolinders”, pravljen po licenci Randolfa, a pogonsko gorivo mu je bila sirova nafta. Rukovanje ovim mašinama nije zahtevalo kvalifikovano lice. Jačine motora su bile od 3-100 KS, a lokomobila od 5-20 KS. Predstavnici ove fabrike su bili Jožef Švarc i drug iz Budimpešte.
Velikokikindske novine (Gross Kikinder Zeitung) su u svom 27. broju 1909. godine reklamirale četiri proizvođača motora. Drezdenska fabrika motora je navodila u svojoj reklami, da proizvodi motore koji se pokreću na sirovu naftu, saugas, dizel i benzin. Generalni zastupnici ove fabrike su bili Ignac Gelert i kompanija iz Budimpešte. Kelner i Šancer iz Budimpešte se oglašavaju sa lokomobilom na benzin, koja može da pokreće sve vršaće garniture. Emil Sabo i drug iz Budimpešte su nudili motore i lokomobile na sirovu naftu i motore na saugas i benzin. Engleska firma motora Peters je nudila svoje motore u izvedbi 2-55 KS, kao i Dajmlerove originalne benzinske motore.
Iz jednog od najvećih poljoprivrednih centara u Banatu, Žombolja, novine su redovno objavljivale reklame fabrika poljoprivrednih mašina. Fabrika motora Robur u žomboljskim političkim novinama (Zsombolyaer Politisches Zeitung) izašlim 1912. godine, u reklami pored svojih motora, nudi i opremu za mlinove i vršaće mašine.
Gornjetorontalske novine iz Velikog Sent Mikloša su 1910. godine objavile reklamu fabrike motora Kristof, visokocenjene od stručnjaka zbog kvaliteta i tradicije duge 75 godina. Njihovi motori su radili na sirovu naftu, benzin i saugas. Pored reklama proizvođača poljoprivrednih mašina, postojale su i druge vezane za agromehanizaciju.
Trgovac Hajdeger je u Torontalu – novinama iz Zrenjanina 1902. godine, upozoravao vlasnike mašina da koriste kvalitetno ulje za podmazivanje i da kupuju kod njega Olivin, Oliv, Baku, Valvolin i originalnu Tavot mast. Iste novine su obavestile rukovaoce i ložače parnih mašina, da će se 15. februara 1902. godine u Temišvaru obaviti stručno polaganje ispita pred komisijom u hangarima državnih železnica.
Autor: Sabo Jožef