Hojer: Božja čestica za sada ostaje neuhvatljiva

Samo nekoliko dana pošto je međunarodni tim naučnika iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) saopštio da je na pragu otkrića Higzovog bozona ili “božje čestice”, stigla je vest da je veliki hadronski sudarač otkrio novu česticu – jednu vrstu bozona koja bi trebalo da pomogne u otkriću Higzove čestice. O dragocenim saznanjima koja predstavljaju revoluciju u oblasti fizike, a u kojima je učestvovao i tim naučnika iz Srbije, kao i o pristupanju naše zemlje CERN-u za “Blic” govori generalni direktor te organizacije Rolf Hojer.
Evropski savet za nuklearna istraživanja (CERN) doneo je odluku o pristupanju Srbije toj organizaciji. Šta će to praktično za Srbiju značiti?
– Dve stvari. To što je Srbija postala deo CERN porodice omogućiće srpskim mladim naučnicima, postdiplomcima da se uključe u projekte i da duže učestvuju u istraživanjima, kao i da konkurišu za sve vrste radnih mesta koja CERN nudi. Pored toga, srpske kompanije i industrija mogu da učestvuju na tenderima i da preuzmu delove posla koji se tiču izgradnje ili projektovanja određenih delova detektorskih elemenata ili delova mašina u CERN-u.

U Ženevi trenutno radi 31 naučnik iz Srbije, dva inženjera i jedan tehničar. Srpski naučnici sarađuju sa CERN-om dugi niz godina. Koliko je njihovo učešće uspešno i da li je to imalo uticaj na odluku Saveta da Srbija postane pridruženi član?

– Ta saradnja bila je veoma značajna i uspešna pa je samim tim i odigrala značajnu ulogu u donošenju odluke Saveta.

Kao pridruženi član naša zemlja imaće pristup programima koje CERN nudi za različite obuke. Na koji način CERN uspeva da zainteresuje mlade ljude za nauku?

– Jedan od naših projekata je i program obuke koji ste spomenuli, a namenjen je studentima i profesorima. Program za profesore je naročito dobar instrument da se mladi ljudi zainteresuju za nauku. Izložbe i naučna gostovanja dopunjavaju taj program. Međutim, naš najbolji metod da zainteresujemo mlade za nauku jesu naši eksperimenti i njihovi rezultatu zbog toga što oni fasciniraju javnost, kao što je bio slučaj proteklih nedelja.

Kada se čitava stvar oko “božje čestice” slegla, kako ocenjujete eksperiment?

– Ostvarili smo značajan napredak u potrazi za Higzovim bozonom, ali nedovoljan da bismo izveli čvrst zaključak o postojanju ili nepostojanju neuhvatljivog Higza. Osnovni zaključak glasi da ako Higzov bozon iz standardnog modela elementarnih čestica zaista postoji, njegova masa, kako je otkriveno u eksperimentu detektora čestica ATLAS, nalazi se u intervalu od 116 do 130 gigaelektronvolti (GeV), odnosno od 115 do 127 GeV, kako je pokazao detektor CMS (Kompaktni muonski solenoid). Oba eksperimenta dva različita naučna tima uočila su primamljive nagoveštaje prisustva bozona u tom dijapazonu masa, ali su oni i dalje nedovoljni da bismo mogli da kažemo da smo ga otkrili. Potrebni su nam podaci do kojih ćemo doći u 2012. da bismo najzad odgovorili na šekspirovsko pitanje: biti ili ne biti?

Šta bi otkriće Higzovog bozona značilo za fiziku i fizičare, a šta za nauku uopšte?

– Higsov bozon je hipotetička elementarna čestica kojom se, prema standardnom modelu fizike, objašnjava masa drugih čestica i odgovara na pitanje zašto neke od njih imaju masu, a fotoni svetlosti ne. Njegovo otkriće objasnio bi kako su objekti dobili masu i energiju nakon stvaranja univerzuma pre 13,7 milijardi godina, zbog čega je nazvan i “božja čestica”. Otkriće Higzovog bozona bi predstavljalo pobedu standarnog modela fizike elementarnih čestica i veliki prodor za nauku uopšte.

Ako se i kada postojanje Higzovog bozona potvrdi, šta će biti sledeći izazovi za naučnike u CERN?

– Sledeći veliki korak u eksperimentima koje izvodimo u Velikom hadronskom sudaraču biće da detaljno ispitamo osobine Higzovog bozona, što može da nam pokaže put ka novoj fizici. Naredna stepenica će takođe biti da osposobimo sudarač tako da radi punim kapacitetom, čime bismo stvorili mogućnosti za nova otkrića počev od kraja 2014. godine.

Srbija ima bazu i veze
Evropska unija je najavila povećanje budžeta za nauku i tehnologiju u perspektivi od 2014. do 2020. godine. Na šta bi male zemlje kakva je Srbija trebalo da se fokusiraju u cilju poboljšanja statusa nauke i kako bi mogle da konkurišu za sredstva, a ne da ustuknu pred istraživačima iz SAD i Evrope?
– Srbija mora da se usredredi na oblasti u kojima je “jaka” i u kojima ima kompetentne međunarodne partnere. Na taj način povećaće svoju konkurentnost i otvoriti vrata za povratak svojih istraživača u Srbiju. Veoma je značajno da imate odličnu domaću bazu, ali i odlične međunarodne veze.

Blic – Ivana Mastilović Jasnić