Niko ne kontroliše donacije
[url=https://www.jasatomic.org/17092006/dona1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/17092006/dona1tn.jpg[/img][/url] [url=https://www.jasatomic.org/17092006/dona2.jpg][img]https://www.jasatomic.org/17092006/dona2tn.jpg[/img][/url]
Blic – Ponedeljak, 18. Septembar 2006
Od 2000. godine Srbija dobila 3,5 milijardi evra me?unarodne pomo?i
Od oktobarskih promena 2000. godine u Srbiju je na razne na?ine stiglo oko 3,5 milijardi evra me?unarodne pomo?i. Da smo imali izgra?ene institucije i da smo bili inventivniji, pomo? je, kako se procenjuje, mogla biti ve?a za ?itave dve milijarde evra. A da smo trošenje donacija kontrolisali kao što to ?ine Japanci, imali bismo više ure?enih škola, vrti?a, bolni?kih odeljenja, popravljenih mostova.
Škola za decu sa smetnjama u razvoju „Boško Buha“ iz Beograda u martu ove godine dobila je donaciju japanske ambasade u iznosu od 72.000. Po re?ima direktorke Olivere Arsenijevi?, novac je utrošen na na?in kako je to i predvi?eno ugovorom.
– Kupljen je nov nameštaj, mašine za pranje, sušenje i peglanje veša, mašine za kroja?ku i šiva?u radionicu, kao i novih 80 konferencijskih stolica. Pedantni Japanci veoma su revnosno pratili realizaciju celog projekta i na?in na koji se vodi ra?una o kupljenim stvarima. Kako sam ?ula, ta briga ?e trajati narednih pet godina – kaže za „Blic“ direktorka Arsenijevi?.
Za razliku od revnosnih Japanaca, kako kaže Gordana Lazarevi?, pomo?nik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom, u našoj državnoj upravi ne postoji institucija koja je u stanju da na pravi na?in kontroliše kako se troši me?unarodna pomo?.
– Da se institucije, kao što je državni revizor i spoljna revizija, izgrade i osposobe za rad, potrebno je dosta vremena. Ali bez njih ne možemo i?i ka ?lanstvu u EU. Jer kad dobijemo status ?lana, a time i pristup strukturnim fondovima, pliva?emo u novcu, ali ?emo mo?i da ga trošimo samo po jasno utvr?enim pravilima – objašnjava Lazarevi?.
I Nemanja Nenadi? iz organizacije „Transparensi internešenel“ kaže da naši nadležni organi imaju vrlo ograni?ene mogu?nosti za kontrolu me?unarodne pomo?i, zbog ?ega su donacije potencijalni izvor korupcije. Obaveza formiranja sektora unutrašnje finansijske kontrole, kaže Nenadi?, ispunjena je u svega dva ili tri ministarstva, dok su izveštaji Budžetske inspekcije Ministarstva finansija koja, izme?u ostalog, treba da kontroliše i kako se troše donacije, nedostupni javnosti.
Analiza Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom pokazala je da, zbog generalno slabih apsorpcionih kapaciteta korisnika pomo?i, uklju?uju?i i vladine institucije, najavljena pomo? ?esto ne biva iskoriš?ena, pa se deo vrati donatorima ili, u najboljem slu?aju, preusmeri u neku drugu oblast. Gordana Lazarevi? kaže da nam je ukupno odobrena 5,1 milijarda evra od ?ega je do sada kroz projekte realizovano 3,5 milijardi, a ostatak ?e biti realizovan narednih godina.
Struktura realizovane me?unarodne pomo?i u protekloj godini pokazuje da je vreme bespovratne pomo?i prošlo. Za razliku od ranijih godina, ubudu?e ?e bespovratna pomo?, u okviru koje je humanitarna pomo? dominantna, biti odobravana samo u vanrednim prilikama, kao što je to prošle godine bio slu?aj sa poplavama u srednjobanatskom regionu (Jaša Tomi?). Gro me?unarodne pomo?i Srbiji danas ?ine tzv. meki ili konceionalni krediti (uslovi znatno povoljniji od tržišnih i veliki grejs period) namenjeni razvoju, a pre svega strukturnom prilago?avanju i obnovi infrastrukture.
I kona?no, svet ima sve manje razumevanja za naše socijalne probleme, pa se i pomo? za njihovo rešavanje rapidno smanjuje. O?igledno donatori smatraju da je srpska ekonomija dovoljno oja?ala i da je država u stanju da sama zbrine ugrožene kategorije stanovništva.
Prema proceni Svetske banke, tranzicija traje 15-20 godina i u ?itavom ovom periodu neophodna je eksterna podrška za pokri?e jednokratnih troškova reforme, kao što su uvo?enje novih institucija i osposobljavanje kadrova. Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom ocenjuje da me?unarodna pomo? još nije dovoljna, posebno zbog velikog broja zakona za ?iju implementaciju su neophodna dodatna sredstva u budžetu. Dakle, tema donacija i kontrole njihovog trošenja i dalje ?e biti na dnevnom redu.
Za po?etak pokušali smo da saznamo na koji na?in je prošle godine potrošeno 164,83 miliona evra donacija (me?. kredita) budžetu Srbije. Umesto odgovora natr?ali smo na pingpong izme?u Ministarstva finansija i Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Iako je re? o 2.500 puta ve?oj sumi od one koju je Ambasada Japana dodelila školi „Boško Buha“, u oba ministarstva tvrde da su nadležni „oni drugi“.
B. Krivokapi? – M. Škrbi?
Donacija za program zaštite svedoka
Oko 21 milion evra donacija u 2005. godini MUP Srbije iskoristio je najve?im delom za nabavku opreme, zaštitu svedoka, organizaciju seminara i edukaciju. Donacijom SAD Jedinici za zaštitu u?esnika u krivi?nom postupku potpomognuta je realizacija Zakona o programu zaštite svedoka, a pripadnicima Jedinice je obezbe?ena i policijska obuka u Americi.
U toku prošle godine vlada Kraljevine Španije uputila je donaciju u iznosu od 135.000 evra za modernizaciju i opremanje DNK laboratorije, OEBS i vlada Norveške uru?ili su kompjutersku opremu Odeljenju za istraživanje ratnih zlo?ina, a SR Nema?ka 12 vozila upravi grani?ne policije.
N. E.