Odli?ni igra?i
[url=https://www.jasatomic.org/04102006/j1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/04102006/j1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Sreda, 4. Oktobar 2006.
Baletska kritika
Predstava „Balet za život” (Ballet for life), baletske kompanije Bežar Balet Lozana, poznatog francuskog koreografa Morisa Bežara, izvedena u Sava centru, zatvorila je ovogodišnji Bitef.
Ovo delo u kome u?estvuje trideset i pet igra?a, posve?eno je Frediju Merkjuriju, peva?u ?uvene britanske grupe Kvin, i Bežarovom dugogodišnjem solisti Horheu Donu. I Fredi i Horhe umrli su prerano, u ?etrdeset petoj godini života, a bili su izuzetno harizmati?ne umetni?ke li?nosti. Bežar je ovaj balet posvetio i svima koji su umrli mladi.
„Balet za život” premijerno je izveden pre skoro deset godina, ali stilski on pripada periodu šezdesetih godina, gde se nažalost zaustavio Bežarov, u to vreme moderan i inovativan plesni stil. On koristi puno standardnih pokreta neoklasi?nog baleta, brojne piruete, zatim ponekad elemente disko i džez igre, a najviše svoje ekspresivne i energi?ne pokrete koji sada, bez nadogradnje i novih rešenja, nemaju velikog efekta. Naime, u ovoj predstavi njegov koreografski rukopis i ekspresivni gluma?ki izraz koji name?e svojim igra?ima deluju pomalo arhai?no.
U prvoj sceni koja aludira na ?ist, nebeski prostor, (samo tri bela masivna dela scenografije umesto kulisa), svih trideset pet igra?a, obu?eni u crno-bele kostime, izvode jednostavne pokrete i povremeno mašu belim platnima. Ali ta svedena masovnost nije imala pravi efekat naprotiv, u nedostatku maštovite koreografije njihov ples delovao je sletski.
Posle po?etne, menjaju se scene koje asociraju na smrt – mladi? prolazi preko scene sa krilima an?ela, ili dva bolni?ka ležaja na to?kovima na kojima leže beživotna tela, koja potom vaskrsavaju. U jednom momentu na scenu se spuštaju veliki rendgenski snimci ki?me, šake, stopala… dok ispod njih mladi? igra solo, ali ako se izuzme ta prejaka scenografska simbolika, to je jedan od koregrafski zanimljivih delova. Potom još jedan: na sceni je bela kutija u kojoj muški igra?i igraju sabijeni jedan do drugog, sve do momenta kada se zidovi kutije sruše. Onda ponovo sola, dueti, grupne numere… Re?aju se slike bez velikog energetskog i emotivnog naboja, onog koji sasvim sigurno u sebi nosi muzika grupe Kvin. Tu je i kratki film o Horheu Donu, improvizovani, ekspresivni ples, kao podse?anje na njegovu izuzetno zanimljivu umetni?ku li?nost. I za kraj ponovo sletske vežbe, i naravno melodija Show must go on…
Muzi?ku kompilaciju ?inili su hitovi grupe Kvin prese?eni sa ?etiri Mocartove kompozicije. Kostimi italijanskog kreatora Ãanija Versa?ea bili su iznena?uju?e jednostavni, pretežno crno-beli šortsevi, majice, sakoi sa ili bez kravata, i tek poneka žuta ili crvena raskošna haljina. Naravno, bilo je tu i muških trikoa sa golim grudima ili pantalona sa providnim mrežastim detaljima. No imaju?i u vidu Merkjurijevo ?uveno koketiranje sa ki?om, ovde je njegova upotreba dobrodošla. Šteta samo što ?itava koncepcija nije bila još lu?a, hrabrija, maštovitija.
Najve?i kvalitet ove predstave su svakako njeni igra?i. Sa prelepim, izra?enim telima, tehni?ki virtuozni, oni deluju kao da su u stanju da odigraju baš sve što se od njih zatraži.
Izuzetno potkovani u tehnici klasi?nog baleta, sa plasti?nim i izražajnim telima, oni su sa velikom lako?om izvodili i neke tehni?ki vrlo zahtevne koreografske elemente.
U svakom slu?aju, navikli smo da se Bitaf zatvori sa malo komercijalnijim, populisti?kim pozorišnim ostvarenjem, a „Balet za život” je bio i prilika da naša publika kona?no vidi Bežarovu baletsku kompaniju. Šteta je što je nismo videli i šezdesetih godina prošlog veka kada je Bežar kreirao „Posve?enje prole?a” ili ?uveni „Bolero”, u vreme kada je ovaj umetnik bio na vrhuncu svojih kreativnih potencijala, koji su ga tada svrstali me?u najcenjenije koreografe dvadesetog veka.
Jelena Kajgo