Pošteni na ?asnu re?

[url=https://www.jasatomic.org/28072006/stan1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/28072006/stan1tn.jpg[/img][/url]
Politika – Petak, 28. Jul 2006.
Da li se i kako proverava promena imovinskog stanja državnih funkcionera
Republi?ki odbor za rešavanje o sukobu interesa nijednom od svog nastanka (od 18. januara 2005. godine) do danas nije proveravao da li je makar jedan od oko 15.000 državnih funkcionera kupovinom stana ili ku?e došao u sukob interesa. Tako bar tvrdi njegov prvi ?ovek Milovan Dedijer. Štaviše, u Srbiji, u kojoj je korupcija opet u porastu (o ?emu svedo?e i prekju?e objavljeni rezultati istraživanja Svetske banke), ministra koji je kupio stan od nekoliko stotina hiljada evra, štiti zakon koji mu omogu?ava da na pitanje odakle mu pare, odgovori: „Šta vas briga”.

Za sumnju da je za dve godine bar neko od srpskih funkcionera, koriste?i svoj položaj i uticaj, došao do stana, ku?e ili makar povoljnog stambenog kredita, priznaju i u Odboru za spre?avanje sukoba interesa, nije potrebna velika argumentacija. Toga, priznaje i predsednik ovog odbora Milovan Dedijer, sigurno ima. Odbor, doduše, kaže on, ne zna za takav slu?aj. A sumnjivo jeste, dodaje Dedijer, kada neko sa platom od 100.000 dinara kupuje stan od 200.000 evra. A sumnja je, isti?e, dovoljna da se odbor pozabavi proverom takvog funkcionera.

– Mi pokre?emo proveru po službenoj dužnosti, kada do?emo do saznanja da postoji sumnja za sukob interesa, pa ?ak i na osnovu pisanja štampe. Postupak protiv viceguvernera NBS Dejana Simi?a, optuženog da je primio mito od 100.000 evra po?eo je na osnovu pisanja štampe – kaže Dedijer.

Odbor je, tvrdi, isto tako mogao da se bavi i vilom guvernera NBS Radovana Jelaši?a koja, prema pisanju štampe, vredi 1,5 miliona evra, ali nije, jer „ne?e da proverava baš sve što štampa piše, nekada za to treba imati i ja?e podatke”.

– Uostalom, Jelaši? je, ?itao sam, demantovao to i rekao da ku?a košta 350.000 evra. On je nama prijavio ku?u na Dedinju, a proverom koliko to vredi treba da se bavi Poreska uprava – kaže Dedijer.

Za tvrdnje medija da su nove, skupe stanove kupili ministar kulture Dragan Kojadinovi? (130.000) i ministar privrede Predrag Bubalo, ili da je v. d. lider radikala Tomislav Nikoli? kupio ?ak dva stana od nekoliko stotina hiljada evra, ili da je poslanik GSS-a i bivši v. d. predsednika Srbije Nataša Mi?i? tako?e kupila stan u centru Beograda (što su oboje potonjih demantovali), Dedijer nije ?ak ni ?uo. Promaklo mu je, jer je na odmoru. Iz istog razloga (odmor) ove informacije promakle su i Slobodanu Beljanskom, ?lanu Odbora za rešavanje o sukobu interesa. Beljanski nije siguran da li je odbor uopšte dužan da reaguje na ovakve informacije i po službenoj dužnosti (Dedijer tvrdi da jeste) i smatra da neko mora da podnese prijavu. Funkcioneri su, dodaje Beljanski, dužni da jednom godišnje prijave šta su u me?uvremenu na vlasti stekli. Neki to i ne urade, priznaju ljudi koji bi trebalo da su „no?na mora” politi?ara u Srbiji. A i to da ne prijave promenu imovinskog stanja koja prelazi vrednost 20 prose?nih plata ve? samo po sebi je prekršaj, objašnjava Dedijer.

Me?utim, osnovni problem sa Zakonom o spre?avanju sukoba interesa jeste u tome što i funkcioneri koji odboru prijavljuju imovinu ili uve?anje imovine nisu dužni da te podatke dokumentuju, a odbor njihove navode proverava tek kad u njih posumnja. Ako uopšte i posumnja.

To pruža sjajnu priliku za, najblaže re?eno, izvrdavanje zakona. Tako, na primer, nije nemogu?e da tek imenovani funkcioner, po stupanju na dužnost, može odboru da prijavi i 100.000 evra ušte?evine, koju nema, ali planira da je stekne, možda baš i zloupotrebom funkcije. I može da kaže da taj novac ?uva, recimo u slamarici, jer, eto, nema poverenja u banke. Niko mu ne?e tražiti da pokaže džak s parama, koje je prijavio. Samim tim mu je dat alibi da posle može da kaže da je novi stan kupio upravo od te ušte?evine. Sve to, naravno, mogu?e je i zbog toga jer nema zakona o poreklu imovine.

U odboru ne mogu da se usaglase oko toga da li su do sada ispitivali neki sumnjiv slu?aj kupovine stana. Beljanski, suprotno Dedijeru koji se ne se?a da je Odbor ikada ispitivao kako je neki funkcioner kupio stan, tvrdi da je „bilo nekoliko takvih slu?ajeva” od onih 15.000, „ali da on ne može poimenice da ih se seti, niti kako se to završilo”. Dedijer se prise?a nekih slu?ajeva koji se ne ti?u stanova: „Bilo ih je osam do deset, sve visoki funkcioneri i ni za jednog nije utvr?eno da je bio u sukobu interesa”.

– To je sve farsa – kaže Verica Bara?, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. – Kod nas nema nikakve kontrole vlasti. Donose se neki zakoni koji nemaju veze sa realnoš?u. Namerno se donose loši propisi, korupcija se ne smanjuje, a javnost nema nikakvu kontrolu – kaže Bara?.

Jedna je stvar kada uvid u imovinsko stanje državnih funkcionera imaju samo poreski ?inovnici i policajci, o ?ijem radnom mestu mogu da odlu?uju upravo oni koje treba da kontrolišu, a sasvim je druga situacija kada su sa imovinom ministara, poslanika i drugih funkcionera upoznati i gra?ani.

– ?injenica da javnosti nisu dostupne informacije o imovinskom stanju funkcionera dovoljno govori o volji države da sve stavi pod kapu zakona. Javnost mora da ima pravo, a funkcioner obavezu da odgovori odakle mu ono što ima i kako je zaradio. Tako je skoro svuda u svetu. Možemo mi za 15 minuta da isprepisujemo švedske zakone, ali ne možemo ni za sto godina da budemo Švedska – dodaje Bara?.

Ovu vrstu informacija javnosti su zakonom u?inile dostupne i neke od država u našem okruženju, Hrvatska odranije, a Crna Gora odnedavno. Kod nas, kontrola javnosti, me?utim, uopšte ne postoji, a interesovanje za teme poput ovih neretko se proglašava i nepristojnoš?u. Pre više od decenije, 1994. godine, sada pokojni Zoran Ðin?i? je kao opozicioni lider predložio usvajanje zakona po kojem bi funkcioneri bili obavezni da stave na uvid javnosti svoju imovinu: nepokretnosti, prevozna sredstva, imovinska, autorska, patentna i druga prava, pokretne stvari, znatne materijalne i umetni?ke vrednosti, novac, hartije od vrednosti, a da potom, po prestanku funkcije, njihova imovina bude još jednom popisana. Tim predlogom je bila predvi?ena kazna zatvora do tri godine za prikrivanje podataka. Ðin?i? je tada li?nim primerom pokušao da ubedi vladu da prihvati ovaj predlog, objavljuju?i šta sve poseduje, ali je predlog ipak bio odbijen. Smatran je diskriminatorskim, jer, re?eno je, stavlja funkcionere u neravnopravan položaj u odnosu na druge gra?ane. Ovom predlogu tada su se usprotivili i sadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica i ministar inostranih poslova Srbije Vuk Draškovi?, kao i Vojislav Šešelj, koji se, doduše, i tada, nalazio u zatvoru.

Deset godina kasnije funkcioneri i dalje ne smatraju da imaju obavezu da gra?anima koji za njih glasaju polažu ra?une. Naprotiv, posle svih obe?anja da se kada oni budu došli na vlast tako nešto ne?e dešavati, sada su svoje pravo na „privatan život”, kako to vole da kažu, i ozakonili.

– Iako niko od njih zakonski nije dužan da odgovori na ovakva pitanja, niko ne može da zabrani da se ona postavljaju – kaže poverenik za informacije Rodoljub Šabi? koji najavljuje, a Milovan Dedijer potvr?uje, da ?e uskoro biti podnet zahtev da ovakve informacije ipak moraju biti dostupne javnosti. Kada ?e se to desiti, zavisi upravo od onih koji sada govore: „Šta vas briga”.
———————————————————–
Dug spisak neproverenih
Pored ve? pomenutih slu?ajeva Jelaši?a, Kojadinovi?a, Bubala, Nikoli?a i Mi?i?eve, evo još nekoliko primera aktuelnih i bivših državnih funkcionera koji su uve?ali imovinu, a gra?ani Srbije do danas nisu dobili precizan, dokumentovan odgovor kako je do toga došlo.

U avgustu 2004. godine do javnosti je došla informacija da je ministar policije Dragan Jo?i? kupio za 131.000 evra stan od 80 kvadrata. On je tvrdio da je polovinu para obezbedio prodajom stana svoje majke, a da je za drugu polovinu supruga digla kredit.

Do tada je živeo u ženinom stanu od 35 kvadrata i mese?no primao 40.000 dinara.

Mediji su postavljali pitanje o poreklu imovine i bivšem ministru Draganu Milovanovi?u, koji je za mandata gradio ku?u u Zemunu, Slobodanu Orli?u, koji je, kako je pisala štampa, kupio stan od 100 kvadrata u centru Beograda za 100.000 evra, bivšem premijeru Zoranu ®ivkovi? koji je izgradio novu ku?u i kupio auto od 20.000 evra, a navodno je nedavno kupio i poslovni prostor u centru Beograda vredan nekoliko stotina hiljada evra.
Dragana Matovi?