Skup mr Bojana Pajti?a sa poljoprivrednicima
[url=https://www.jasatomic.org/27072006/paori1.jpg][img]https://www.jasatomic.org/27072006/paori1tn.jpg[/img][/url]
Novi Sad, 27. jul – Predsednik Izvršnog ve?a AP Vojvodine mr Bojan Pajti? razgovarao je sa predstavnicima udruženja poljoprivrednika o ceni i otkupu pšenice i odnosu države prema primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
Ovaj skup je održan danas u velikoj sali Skupštine Vojvodine, na zahtev poljoprivrednika, a doma?in skupa je bio zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Saša Dragin. Prisustni su bili predstavnici Zadružnog saveza Srbije, Zadružnog saveza Vojvodine, Koviljskog udruženja eko-farmera, Udruženja poljoprivrednika Subotice, Udruženja sto?ara iz Melenaca, Udruženja poljoprivrednika Kova?ice, Udruženje iz Erdevika, Udruženje 100P+ i drugih asocijacija poljoprivrednika. Sa sastanka zajedni?ki je upu?en zahtev Vladi Republike Srbije i Ministarstvu poljoprivrede Srbije da ne ostanu zapostavljeni oni koji ovu zemlju hrane.
Predsednik mr Bojan Pajti? je u obra?anju okupljenim paorima ponovio zahteve upu?ene Vladi Srbije da obezbedi subvencije od pet hiljada dinara po hektaru obradive površine.
– Ova država se nalazi na raskrš?u dva puta. Ili ?emo, po na?elima koja ?emo ustrojiti u poljoprivredi li?iti na Južnu Ameriku, ili ?emo li?iti na Evropu. U Južnoj Americi se zna da su jedan odsto stanovništva vlasnici zemljišta, a 99 odsto najamnici. U Evropi je potpuno druga?ije – u Evropi prose?no gazdinstvo ima 30 hektara, subvencije države su od 150 do 300 evra po obra?enom hektaru. U Evropi seljak ima od ?ega da živi i konkurentan je na slobodnom tržištu. Kod nas postoji gubitak od 30 evra po hektaru za svakog ko je posejao pšenicu. Zbog takvog podatka mi smo, umesto 320 hiljada hektara, pšenicom posejali 270 hiljada hektara. Sasvim je sigurno da ?e dogodine to biti još manje. I zato, nismo bez razloga zabrinuti. Umesto 100 evra po hektaru, koliko je davala pre dve godine, država danas ne daje ni dinara, ukoliko se izuzme onih 750 dinara po toni za skladištenje pšenice. I to je podatak koji govori da ?e sve više obradive zemlje biti zaparloženo.
S druge strane, ulaganja u proizvodnju pšenice koja je seljak imao u poslednje dve godine su sa 180 evra porasla na 410 evra po hektaru. A cena pšenice je ostala ista. Se?amo se obe?anja iz resornog Ministarstva poljoprivrede da ?e biti 12 dinara za kilogram, ali smo danas daleko od toga. A kako se puni republi?ki budžet? Prakti?no ?etvrtina tog budžeta – 23 odsto – jeste direktno došlo iz primarne poljoprivredne proizvodnje. A vra?a se svega 3,9 odsto, odnosno sedmina onog što seljak daje. I na sve to, naše zahteve nazivaju populisti?kim – naglasio je mr Pajti? i u daljem izlaganju obrazložio predloge Pokrajinske vlade.
– Višak kojim se toliko ponosi Republi?ka vlada je oko 150 milijardi dinara – preko 45 milijardi budžetskog suficita i preko 100 milijardi dinara od privatizacije. Mi smo tražili da svaki seljak po hektaru, nezavisno od zasejane kulture dobije pet hiljada dinara. U Srbiji ima negde oko 3,6 miliona hektara obra?ene površine. Kada to pomnožite sa pet hiljada dinara, dobije se iznos od 18 milijardi dinara. S jedne strane je suficit od 150 milijardi, a 18 milijardi dinara je naš zahtev. To je nešto malo više od 10 odsto od onoga što je višak. Ne treba nikom ništa uzeti, nego je to ono što se preliva u ovom trenutku u republi?kom budžetu. Da li smo mi najpametniji? Sve zemlje na kontinentu primenjuju princip direktnog davanja. I EU i zemlje u susedstvu – i Hrvatska, i Ma?arska, i Bugarska. Ne možemo ra?unati na to da ?e naš seljak mo?i da iza?e na slobodno tržište, ako izlazi u konkurenciju nekom o kome država vodi ra?una i kome država daje 300 evra po hektaru. Nema tu slobodnog tržišta i nema tu slobodne konkurencije. Tu ima samo parloženja zemlje, odustajanja i prodaje zemlje. Mi se zalažemo za direktna davanja za sve kulture, ne samo pšenicu, i ne samo u Vojvodini, jer iste muke dele poljoprivrednici u celoj Srbiji.
– Na naš zahtev, prvo su odgovorili da nema para, onda su rekli da ?e se pove?ati cena zemljišta. A mi smo pitali kome se ne isplati da poraste cena zemlje. Seljaku se svakako isplati da poseduje skuplju zemlju, jer, ako ?e uzeti kredit ima?e vredniju hipoteku, a ako ?e prodati deo zemlje iz nekog razloga, da vrati dug na žalost naj?eš?e, opet ?e dobiti više para. Ako država privatizuje zemljište u državnoj svojini, ona ?e dobiti više para. Jedino se to ne isplati tajkunima, samo onima koji za tepsiju ribe kupuju ogromne površine zemljišta. Onda je stigla primedba da se zalažemo za mlinare. Zato predlažem da ni jedan dinar od pet hiljada ne ode mlinarima. Mlinarima u ovoj zemlji nije potrebna pomo?. Ona je najpotrebnija seljaku.
– Slede?e nedelje ?u oti?i na sastanak u Vladu sa potpredsednicom, ali ne?u oti?i da bilo koga za bilo šta molim. Zato što smo u pravu, zato što ne tražimo milostinju i zato što tražimo ono što je naše. I ne pada mi na pamet da odustanem od naših zahteva. Ne?emo se ni o ?emu dogovoriti ako ne pristanu na naše zehteve, jer su oni legitimni, naglasio je mr Bojan Pajti?.
Pozitivno o ovim zahtevima govorili su Dragoljub Govedarevi? iz Zadružnog saveza Srbije, Danijel Kova?i? iz Udrženja poljoprivrednika Subotice, Mom?ilo Grubanov iz Crepaje, Ãor?e Janjin iz Kovilja i Obu?in Ljubomir iz Melenaca.
Zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu mr Saša Dragin je na kraju sastanka rekao da Izvršno ve?e Vojvodine, u želji da srpski paor ne bude gra?anin drugog reda, podržava zahteve mnogobrojnih udruženja poljoprivrednih proizvo?a?a i traži da se poljoprivrednicima, kao i prošle godine, isplati pet hiljada dinara direktnog davanja po hektaru obradivog zemljišta i da se platu skladištenje žita narednih šest meseci.
– Snažno ?emo podržati sve zakonom dozvoljene institucionalne i vaninstitucionalne pritiske koje najavljuju udruženja poljoprivrednih proizvo?a?a. Ova Republi?ka vlada mora da shavti da je cilj agrarne politike u svakoj ozbiljnoj državi ne samo održavanje i uve?anje proizvodnje, ve? i dobra zarada poljoprivrednika. Ukoliko nisu u stanju da to obezbede, neka se sklone i prepuste odgovornost za srpsko selo onima koji ?e taj posao ozbiljno shvatiti – poru?io je Saša Dragin.