GARET
Porodica Garet potiče iz Safolka, ali je firma osnovana 1778. godine, kada se Ričard Garet preselio u Lajston i tamo otvorio kovačnicu i radnju. Njegov unuk, Ričard Garet je duže bio u ovom poslu, no 1836. godine je napravio naglu ekspanziju i počeo da pravi sve vrste poljoprivrednih mašina, namenjenih izvozu.
Firma, Ričard Garet i sinovi je 1897. godine postala kompanija sa 2.000 zaposlenih. Svoj najveći slom je doživela 1919. godine, kada je nova ruska vlada odbila da prizna dugove carske Rusije prema strancima.
MARŠAL
Maršal, sinovi i kompanija je velika engleska porodična firma poljoprivrednih mašina iz Gejnzboroa. Počeli su da rade kao kovači 1848. godine. Naglo su uspeli, pa su u ranim pedesetim godinama već proizvodili lokomobile, od 1863. do 1894. godine parne mašine, od 1864. do 1894. godine vršalice, od 1865. do 1870. godine lokomotive i od 1881. do 1892. godine traktore.
Kompanija Maršal je imala veliku proizvodnju svih ovih mašina, ali je krajem XIX veka prestala da ih proizvodi i kasnije je izrađivala samo traktore. Ona se 1947. godine integrisala sa kompanijom Džona Faulera i postala Maršal-Fauler (Marshall-Fowler Ltd).
HAJNRIH LANC
Hajnrih Lanc, sin preduzetnika Johana Lanca, rođen je 9. marta 1838. godine u Fridrihshavenu na bodenskom jezeru. Posle završene osnovne i srednje škole, kratko je radio u Manhajmu u trgovini mešovite robe i završio trgovački kurs u Štutgartu. Pustolov u mladosti, otišao je u želji da upozna veliki svet u Marsej i tamo ostao godinu dana. Radio je kao pomoćnik u uvozno-izvoznoj firmi, stekao iskustvo i pomagao svome ocu da uvozi različite proizvode. Sam Lanc je iz Fridrihshavena donosio u Manhajm guano đubrivo i poljoprivredne mašine iz Engleske. Ubrzo je Hajnrihu postalo jasno, da je za poljoprivredne mašine uvožene iz Engleske, potrebna popravka, pa je svoju malu baštensku kućicu pretvorio u radionicu za popravke. Posao je dobro išao i Lanc je 1867. godine, znajući koliko je velika potražnja za poljoprivrednim mašinama, odlučio da ih sam pravi, jer je radeći u radionici stekao iskustvo. Sa bratom se udružio i počeli su da prave, prvo sečke, ručne vršalice i mlinove, a posle tri godine se osamostalio i vodio sam svoju Lanc fabriku.
Svoj prvi lokomobil je Hajnrih Lanc proizveo 1878. godine. Do 1879. godine je Lancova fabrika poljoprivrednih mašina dobila više od 70 nagrada, a on je prodao 70.000 mašina. U poslednjoj deceniji XIX veka, je njegova fabrika najviše proizvodila lokomobile, parne vršalice i započela je proizvodnju traktora, a zapošljavala je 1000 radnika. Na velikoj svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine je Lanc izložio najveći lokomobil na svetu. Tada je bilans njegove fabrike bio 10.000 prodatih lokomobila, 7.000 velikih i 12.000 malih vršalica i 16.000 drugih poljoprivrednih mašina. Tada, u svojoj šezdeset četvrtoj godini života, on se već toliko obogatio da je mogao mirno i spokojno da živi, no odlučio je da i dalje radi i usavršava se. Amerikanci su tada bili ispred Evropljana u tehnologiji proizvodnje poljoprivrednih mašina i došli su do novih, značajnih otkrića. Lanc je otišao u Ameriku, u Dirovu kompaniju i odlučio da primeni u svojoj fabrici ono, što je video tamo. Nije uspeo u tome jer je 1905. godine umro. Hajnrih Lanc, koji je sve sam, svojim rukama stvorio u životu, zaveštao je u svom testamentu pet miliona zlatnih maraka za unapređenje nauke. Jedan milion zlatnih maraka je iskorišten za osnivanje akademije nauka u Hajdelbergu.
Autor: Sabo Jožef, Novi Kneževac