Istorija razvoja poljoprivrednih mašina u Banatu od 1718. do 1918. (13)

473

Prvi sajam u Banatu
Mada stanje u poljoprivredi Banata nije bilo dobro, najuticajniji veleposednici, na čelu sa grofom Endreom Čekonićem, ponovo su oživeli ugašeno privredno udruženje. Novo udruženje je osnovano 13. oktobra 1883. godine u Kikindi, sa ciljem da još više unapredi poljoprivredu i da poboljša prodaju banatskih proizvoda, što bi svima bilo u interesu. Udruženje je odlučilo da članstvo redovno obaveštava o aktuelnim problemima i naučnim dostignućima u poljoprivredi, preko Kikindskog glasnika (Kikindai közlöny). Od 1886. godine počelo je da izdaje svoj glasnik u Kikindi, a glavni urednik je bio Geza Bartok, poznati privrednik i predavač iz Velikog Sent Mikloša. Glasnik je izlazio šest puta godišnje do 1919. godine. Ciljevi udruženja su bili i da ocenjuje i nagrađuje najbolje proizvođače na sajmovima širom Banata. U prvoj godini postojanja je pored četrdeset i jednog osnivača, udruženje imalo 459 članova.
Veliki poduhvat udruženja je bilo organizovanje prvog poljoprivrednog sajma u Banatu, od 25. do 28. septembra 1884. godine u Kikindi. Na vašarištu su napravljeni drveni paviljoni za izlagače u dva reda, do kojih se dolazilo preko velike, ukrašene pobedničke kapije. Bilo je 224 izlagača podeljenih u deset grupa. Na sajmu su bili prisutni najugledniji banatski veleposednici sa svojim proizvodima; grof Endre Čekonić, Gida Rohonci iz Novog Bečeja, princ Egon Turn Taksis iz Ečke, Aladar Karačonji iz Novog Miloševa, baron Ivan Bajić iz Bočara, grof Jene Karačonji iz Banloka, grof Kalman Nako iz Velikog Sent Mikloša, baron Fedor Nikolić iz Macedonije, Jene Ronaji iz Malog Sombora, Bela Talijan iz Novog Kneževca i još mnogi drugi, koji su i svojim proizvodima i prisustvom uveličali ovaj jedinstveni događaj.
Najveće interesovanje posmatrača su izazvale poljoprivredne mašine, naročito parne, koje su proizvodeći gromoglasnu buku učestvovale na takmičenju organizovanom za njih. Bilo je tu izloženo lokomobila, vršalica, sejalica, trijera, plugova i još mnogo raznih, manjih oruđa za rad u poljoprivredi.
Parni plug kompanije Fauler sa imanja iz Komluša je posebno iznenadio i zainteresovao posetioce jer je na praznom prostoru, blizu izložbe izvršio probno oranje na veliko zadovoljstvo posmatrača.
Na sajmu su grupe bile rangirane. Za poljoprivredne mašine je dodeljeno 5 zlatnih, 18 srebrnih i pet bronzanih medalja; za vrtlarstvo i poljoprivredne proizvode je dodeljena 1 zlatna, 19 srebrnih i 12 bronzanih medalja; za stočna grla i male domaće životinje je data 1 zlatna, 17 srebrnih i 12 bronzanih medalja. Osim medalja, učesnici su dobili i diplome i novčane nagrade, plaćane u zlatnim forintama u zavisnosti od plasiranog mesta. Ovaj sajam je posetilo oko 10.000 ljudi.

Akcionarsko društvo „Emag“
Krajem 70-ih i početkom 80-ih godina XIX veka su se ustalili proizvođači poljoprivrednih mašina na teritoriji Austrougarske. Zbog velike konkurencije, na tržištu se nisu osnivale nove fabrike. Poznati proizvođači su proširivali paletu svojih proizvoda, a najveći dometi fabrika su bili proizvodnja parnih mašina i vršalica. Malo fabrika je proizvodilo parne plugove, jer njihova proizvodnja nije bila usavršena. Inžinjer i pronalazač firme Ganc (Ganz) iz Budimpešte, Andreas Mehvart je patentirao novi rotacioni parni plug, ali zbog visoke cene nije imao tržište. Od novih proizvođača, na tržištu se pojavio 1880. godine fabrikant Šlik, koji je proizvodio parne lokomobile jačine od 4-8 KS po licenci mašiniste iz Temišvara, Ištvana Binela. Fabrika Grosmana i Rauzenbaha (Grosmann und Rausenbach) je prvi lokomobil proizvela 1885. godine, jačine 3 KS sa 180 obrtaja i na 5,5 atmosfera pritiska. Ova fabrika je kasnije postala akcionarsko društvo Emag, koje je bilo jedno od vodećih proizvođača poljoprivrednih mašina i svoje proizvode je prodavalo po povoljnim uslovima, prilagodivši se kupovnoj moći seljaka. Braća Heker su od 1870. godine počeli da proizvode parne lokomobile i vršalice, koje su usavršili i bili su poznati po tome u celoj državi.
Državna železnica je imala nekoliko svojih fabrika za proizvodnju i popravke, a od 1877. godine je počela sa samostalnom proizvodnjom lokomobila. Na tržištu je ona bila jak i ozbiljan konkurent, mnogo poznatijim engleskim proizvođačima. Njihovi najtraženiji modeli su bile mašine od 8, 10 i 20 KS. Prodaja je poverena Miklošu Feheru, poznatom veletrgovcu, koji je uspešno na tržištu afirmisao njihove proizvode.
Državna železnica je od 1882. do 1885. godine proizvela 363 lokomobila i počela je da proizvodi i vršalice. Tada su konstrukcije njihovih mašina bile ravne inostranim, ali su zbog nižih cena uspeli da potisnu stranu konkurenciju i postali su najveći proizvođač poljoprivrednih mašina u državi. Do kraja XIX veka ova fabrika je godišnje proizvodila 350 lokomobila, a njihov najveći konkurent Hofer-Šranc samo 200 lokomobila godišnje.

Državna privredna izložba u Budimpešti
Na velikoj, državnoj privrednoj izložbi, održanoj 1885. godine u Budimpešti, učestvovalo je nekoliko Banaćana sa svojim proizvodima. Zapaženi su bili grof Endre Čekonić iz Žombolja, baron Janoš Nako iz Komluša, grof Gvido Karačonji iz Novog Miloševa, Jene Ronaji iz Malog Sombora i Gedeon Rohonci iz Novog Bečeja. Izložbu je u organizaciji Torontalskog privrednog društva posetilo 311 privrednika iz županije.
Izložba u Budimpešti je bila najveća manifestacija poljoprivrednih mašina i na njoj su učestvovali najznačajniji proizvođači iz zemlje i inostranstva. Vršalice pokretane preko gepla sa konjskom snagom su pobudile veliko interesovanje. Ove mašine su imale nova tehnička rešenja kod izdvajanja semena, jer su bili ugrađeni tresači za slamu, odnosno slamotresi i ventilatori za izbacivanje lakih primesa iz zrna. Bile su univerzalno napravljene, pa su mogle da se pokreću i sa parnim mašinama.
Među značajnim proizvođačima su bile kompanije i fabrike; Flajšer i drug, Kin, Grosman-Rauzenbah, Majer i sin, Mihalj Havaš, Šamuel Vagner, Andraš Terek, Štroble-Baris-Kolerič, Komprah-Hernadi, Nikolson, Šlik, Rek, Pol-Štadel i Majer.
Najpopularnije su bile vršalice, koje su pokretane sa dva do četiri konja preko gepla. Njih su uzimali veleposednici koji su imali od 50 do 100 jutara zemlje. Veliku potražnju poljoprivrednih mašina domaći proizvođači nisu mogli da zadovolje. Bila je problematična i teška izrada i nabavka gepla, ili prenosa koji su uvoženi iz inostranstva, iz Nemačke i Engleske koje su imale najbolje geplo. Od proizvođača su najbolji bili: Hofer-Šranc, Klejton-Šatlvort, Kin, Fajcer, i Majer.
Rudolf Sak je na izložbi prikazao svoj najnoviji, patentirani trobrazni plug obrtač i mnoge vrste plugove za paranje – međuredne kultivatore, kao i pomoćnu mehanizaciju za obradu zemlje. Šlik je izložio svoj jedinstveni trobrazni plug, a mogao se videti Kolemanov kultivator, Hauardov plug obrtač, Ekertov parač i raznovrsni Eberhardovi plugovi.
Izveštaj podžupana Bele Talijana iz 1885. godine najbolje oslikava i prikazuje opremljenost Banaćana poljoprivrednim mašinama.

Autor: Sabo Jožef

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Komentari su zatvoreni.

Želite da se reklamirate na našem portalu?
Kontaktirajte nas
close-image