Istorija razvoja poljoprivrednih mašina u Banatu od 1718. do 1918. (5)

0 530

Banat – žitnica carevine

Vidačevi plugovi
Veleposedi su se prilagođavali savremenim kapitalističkim tokovima i bilo je neminovno i neophodno da imaju najbolju i najkvalitetniju mehanizaciju, da bi se lakše i više proizvodilo. Iz zapadne Evrope i Amerike je počeo uvoz najsavremenijih mašina toga vremena. Zato su veleposednici na svojim imanjima osnivali mašinske radionice i stare kovačke su preuređivali za popravku mašina. Dobri i kreativni majstori, koji su imali smisla za mehaniku su, uz veoma primamljive ponude odlazili kod najimućnijih veleposednika. Jedan od najbogatijih Banaćana, grof Nako je na svoje imanje u Komlušu, u blizini Velikog Sent Mikloša, doveo vrlo talentovanog mladog kovača Ištvana Vidača, koji je zanat izučio u Segedinu i Beču. Vidač, videvši na imanju dosta loše plugove, pokušao je da napravi novi plug koji je bio kombinacija Cugmajerovog, Švercovog i češkog Ruhaldo pluga. Svi ovi plugovi su već bili rasprostranjeni u Ugarskoj, ali tešku, banatsku, ritsku zemlju nisu mogli da oru najkvalitetnije.
Kod Vidačevog pluga je bilo uočljivo da je gredelj bio napravljen od drveta, koji se oslanjao na kolečku sa gvozdenim točkovima. Ručice su mogle da se podešavaju pod uglom. Vidačev plug je iziskivao malu vučnu snagu, jer je ugao plužne daske, raonika i plaza bio dobro izabran i prilagođen lakšem i boljem prevrtanju zemlje. Sa Vidačevim plugom je moglo najbolje da se ore, čak do 25 cm dubine.
Ištvan Vidač je pravio iste takve plugove i bez kolečke. Vidačevi plugovi su brzo postali veoma popularni i dugo su bili najcenjeniji i najtraženiji kod naših seljaka. Na prvom sajmu poljoprivrede u Budimpešti 1842. godine, Vidač je sa svojim plugom osvojio nekoliko zlatnih medalja i na drugom sajmu održanom 1846. godine takođe. Osim Vidača, pojavili su se i drugi proizvođači plugova, kao što su Ferenc Vagner, Mihalj Vago, Šamuel Sij, a najveći konkurenti Vidaču su bili kovački majstori Janoš Labaši i Andraš Gubic, čiji su plugovi uživali veliki ugled u zemlji. Posle velikog uspeha na Poljoprivrednom sajmu, Vidač je 1842. godine napustio Banat i otišao u Budimpeštu, gde je otvorio prvu fabriku poljoprivrednih mašina u Ugarskoj, udruživši se sa poznatim majstorom, proizvođačem rešeta, Ištvanom Rekom.
Osim plugova i vršalica, četrdesetih godina XIX veka pojavile su se i prve zaprežne sejalice na poljima Banata poznatih engleskih firmi; Hauard (Howard), osnovane 1811. godine u Bedfordu, Horzbi (Hornsby), osnovane 1815. godine u Grantamu i Garet iz Lajstona, osnovane 1778. godine. Ove firme su svojim proizvodima preplavile kontinentalnu Evropu, a na našim imanjima su bile najpopularnije Garetove sejalice.

Regulacija Tise
Planska regulacija reke Tise je započela 1846. godine i u južnoj Ugarskoj je dobijeno još 217 kvadratnih kilometara plodne zemlje, koju su seljaci koristili za livade i oranice. Torontalska, Tamiška i Bač-bodroška županija su bile najveći proizvođači žitarica i kukuruza u Habzburškom carstvu. U Banatu je svaki kilogram posejane pšenice donosio 5 do 6 kg, što je za tadašnje prilike bilo izuzetno dobro, pogotovo, ako se pri tome ne zaboravi da je banatsko žito bilo najboljeg kvaliteta. Trgovina je cvetala i seljaci su relativno dobro živeli. Na teritoriji Torontalske županije, Novi Bečej je i dalje bio najznačajniji centar za otkup pšenice, a posle njega i Žombolj, Sanad, Novi Kneževac i Čoka. Značajno je povećana proizvodnja duvana. Po podatku iz 1842. godine, u Torontalskoj županiji je proizvedeno 3.900 tona kvalitetnog duvana.

Revolucija, 1848. godina
Agrarnu ekspanziju Banata je prekinula Revolucija 1848. godine i ratni vihor se sručio na Banat. Za vreme revolucije, Torontalska županija je pretrpela ogromna pustošenja. Zavisno od toga, čije su vojske dolazile, stanovništvo je bežalo i napuštalo svoja sela i ognjišta. Zemlja je ostala pusta i neobrađena, a ono malo posejanog je vojska za svoje potrebe odnela. Stočni fond je u potpunosti stradao. Dvogodišnje ratovanje je donelo velike ljudske i materijalne gubitke. Jedna od najvećih tekovine revolucije 1848. godine, svakako je Zakon o brisanju kmetstva sa svojim devetim članom, po kome se ukinuo kuluk i plaćanje desetine. Po novim zakonima, plemićki i kmetovski posedi su imali jednaka prava u začetku novog građanskog društva. Revolucija je završena 13. avgusta 1849. godine predajom mađarskih jedinica kod Vilagoša. Banatske županije, Torontalska, Tamiška i Krašovska su carskim patentom od 18. novembra 1849. godine pripojene novoosnovanoj krunovini Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat.

Autor: Sabo Jožef

Dobijte obaveštenja u realnom vremenu odmah nakon objavljivanja nove vesti.

Možda vam se sviđa i

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće nigde biti prikazana